Исељавање Срба из Босне и Херцеговине (Аустроугарска)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Исељавање Срба из Босне и Херцеговина под аустроугарском влашћу представља историјско раздобље исељавања Срба од 1878. до 1918. године када је Босна и Херцеговина била под управом Аустроугарске.
О исељавању Срба из Босне и Херцеговине у доба аустроугарске управе писано је у нашој науци само парцијално. Темељнија истраживања изостала су због тога што су се они исељавали у много мањем броју од Муслимана, па су сеобе Муслимана више заинтригирале истраживаче и тако остављале у сјенци проблематику везану за исељавање Срба. Расположива изворна грађа показује да је у читавом раздобљу аустроугарске управе код дијела босанско-херцеговачких Срба била изражена тежња за исељавањем, али да је број исељених ипак био мали. Опсег и правце њихових сеоба битно су одредиле социјалне и политичке околности у којима су живјели и прилике у сусједној Србији и Црној Гори.
Околност да су Срби били у веома високом проценту кметови[1] пресудно је утицала на низак степен њихове мобилности, па и на исељавање. Мада је кмет био правно слободан и имао могућност да напусти селиште по својој вољи, он се тешко одлучивао на исељавање, јер није поседовао земљу чијом би продајом обезбиједио средства за путовање и за издржавање породице до коначног настањивања. Земаљска влада у Сарајеву тврдила је да хришћански сељак, који је у правилу кмет, постаје „једноставно скитница” кад напусти чифлук, док слободан сељак Муслиман може да прода своју земљу и за њу стекне средства за одлазак и насељавање у Турску.[2]