Исак Бабељ
From Wikipedia, the free encyclopedia
Исак Емануилович Бабељ (оригинално презиме Бобељ)[1][2] (рус. , 13. јул (1894.[3] — 27. јануар 1940) био је руски романописац, преводилац, драматург, сценариста, новинар, ратни дописник и уредник, који је означен као највећи прозни писац руског јеврејства.[4] Ухапсио га је НКВД 15. маја 1939. под измишљеним оптужбама за тероризам и шпијунажу и погубљен је 27. јануара 1940, у радном логору у Сибиру.[5]
Кратке чињенице Исак Бабељ, Пуно име ...
Исак Бабељ | |
---|---|
Пуно име | Исак Емануилович Бабељ |
Датум рођења | (1894-07-13)13. јул 1894. |
Мјесто рођења | Одеса, Руска Империја |
Датум смрти | 27. јануар 1940.(1940-01-27) (45 год.) |
Мјесто смрти | Москва, Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република, Совјетски Савез |
Држављанство | Руска Империја / Совјетски Савез |
Националност | Русија |
Религија | јудаизам |
Образовање | Одеска комерцијална школа |
Основна школа | Николајевска инжињерска школа |
Универзитет | Кијевски национални универзитет |
Занимање | романописац, преводилац, драматург, сценариста, новинар, ратни дописник, уредник |
Супружник | Евгенија Гронфајн Тамара Каширина Антонина Пирошкова |
Дјеца | Наталија Бабељ Михаил Иванов Лидија Исаковна |
Родитељи | Емануел (Манус) Исакович Бабељ Фејги Ароновна Швехвељ |
Рођаци | Марија Емануеловна Шапошњикова (сестра) |
Период | 1921—1939 |
Језик стварања | руски |
Жанр | проза • поезија • цртица • позоришна представа |
Најважнија дјела | Црвена коњица Приче из Одесе |
Потпис |
Затвори
Његова најпознатија дјела су Црвена коњица (1926) и Приче из Одесе (1931).[5]