Ирационална фантастика
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ирационална фантастика (енгл. ) је поджанр спекулативне фикције, настао у касном 19. и раном 20. веку.[1]
Џон Клут дефинише ирационалну фантастику као "широк појам којим се описују она дела из области фантазије, страве и натприродне фантастике која садрже материјал којим се прекорачују оквири жанра".[1] Чајна Мијевил ирационалну фантастику одређује на следећи начин: „Уобичајено и приближно, ирационална фантастика се осмишља као језива фикција без предаха и са уопште мало сигурног тла, мрачна фантастика (хорор плус фантазија) у којој често суделују нетрадиционална ванземаљска чудовишта (стога, плус научна фантастика).[2] Расправљајући о „старој ирационалној фантастици“, објављиваној крајем 19. и почетком 20. века, Џефри Ендру Вајнсток каже да она користи елементе страве, научне фантастике и фантазије како би истакла немоћ и безначајност људских бића у оквиру много већег Универзума, насељеног често злонамерним силама и снагама које значајно превазилазе човекове могућности да их разуме или контролише.[3]
Ирационална фантастика избегава или на темељно другачији начин тумачи традиционалне негативне ликове попут духова, вампира и вукодлака.[2][3][4] Као њен симбол се често користи пипак, тип уда који највећи број чудовишта европског фолклора и готске фантастике нема, већ се повезује са онима која су створили писци ирационалне фантастике попут Вилијама Хоупа Хоџсона, М. Р. Џејмса и Х. Ф. Лавкрафта.[2][4] Осим страха, ирационална фантастика често тежи да као реакцију побуди и страхопоштовање према својим творевинама, што коментаторе попут Мијевила наводи да кажу како она изазива осећање нуминалног.[2] Иако се појам „ирационална фантастика“ користи као историјски опис дела из 1930-их, од 1980-их се све учесталије употребљава, најчешће као опис слипстрим фантастике, у којој су самешани хорор, фантазија и научна фантастика.