Индоктринација
From Wikipedia, the free encyclopedia
Индоктринација је процес насилног усађивања идеја, ставова, когнитивних стратегија или професионалних методологија (видети доктрина).[1] Често се разликује од образовања због чињенице да се од индоктринисане особа очекује да не доводи у питање и критички не испитује доктрину коју је научила.[2] Као такав, термин се може користити пежоративно, често у контексту образовања, политичког мишљења, идеологије, теологије или религијске догме. Учење научним методом, посебно, се не може правилно назвати индоктринацијом, у смислу да се основни принципи науке базирају на критичкој евалуацији и скептичном испитивању сопствених идеја, што је став ван било које доктрине.[3] У пракси, међутим, одређени ниво нерационалне индоктринације, обично виђене као неедукативне, је увек присутан.[4] Термин је блиско повезан са социјализацијом; у стандардном говору, индоктринација је често повезана са негативним конотацијама, док се социјализација односи на културно или образовно учење.