Законик опшчи црногорски и брдски
From Wikipedia, the free encyclopedia
Законик опшчи црногорски и брдски је законик из 1798. године, који је важио на подручјима (старе) Црне Горе и Брда. Усвојен је 18/29. октобра 1798. године на скупштини у манастиру Стањевићима, две године након доношења Стеге црногорске и брдске. Имао је 16 чланова, али је 1803. године допуњен са нових 17 чланова, тако да је укупно имао 33 члана. Овај законик се углавном ослања на обичајно право, а за кривична дела предвиђа тешке казне. Издајници и насилници који без дубљег повода убијају, кажњавају се смрћу, па се наводе начини погубљења: стрељање, вешање, каменовање. Ако неко од оваквих криваца побјегне може га свако убити, а имовина му се заплењује. Забрањују се самовољне освете и насумична пресуђивања, а оштећени се упућује на редован суд. Судија коме се докаже узимање мита, губи службу. Строго се кажњава отмица жене за живота њеног мужа или дјевојке која својом вољом или вољом својих не пристаје на брак. Кажњава се и свештеник који би склопио такав брак. Санкционишу се подвале и преваре. Законодавац покушава да сузбије двобој и мегдан као средство решавања спорова, а такође покушава да сузбије и крвну освету, што је плод настојања владике Петар I Петровића-Његоша да уједини сва племена у стварању државе и бољем одупирању турској власти. У закону се појављује и право прече куповине, а такође и једна новина: порез. Свака кућа је била дужна да да одређену своту новца годишње, а порез скупљају кнезови и на дан Рождества Пресвете Богородице предају га Правитељству на Цетињу. Циљ овог закона није само био да се уједине племена у борби против Турака, као што је то био првенствени циљ код Стеге, већ циљ био и постепено правно регулисање односа у друштву.[1]