Ел Греко
сликар, скулптор и архитекта / From Wikipedia, the free encyclopedia
Доменикос Теотокопулос (грч. Δομήνικος Θεοτοκόπουλος; Кандија, октобар 1541 — Толедо, 7. април 1614),[2] познатији као Ел Греко (шп. ), грчки сликар, вајар и архитекта шпанске ренесансе. Велики мајстор доба маниризма, његов својствен, драматичан и експресионистички стил је познат широм Европе крајем 16. и почетком 17. вијека. Послије релативног пада у заборав од 17. до 19. вијека[3], Ел Греково дјело поново привлачи пажњу умјетника, историчара и публике у 20. вијеку.
Ел Греко | |
---|---|
Пуно име | Доменикос Теотокопулос |
Датум рођења | 1541. |
Место рођења | Кандија, Млетачка република |
Датум смрти | 7. април 1614.(1614-04-07) (72/73 год.) |
Место смрти | Толедо, Шпанија |
Правац | Маниризам; Позна византијска умјетност; Венецијанска умјетност; Шпанска ренесанса |
Епоха | Маниризам |
Регија | Шпанска ренесанса |
Утицаји од | Тицијана, Веронеза, Тинторета, Микеланђела |
Утицао на | Дијега Веласкеза, Гоју, Едуара Манеа, Франца Марка, експресионисте Пабла Пикаса, сликарство 20. вијека |
Најважнија дела | Есполио, Сахрана грофа Оргаза, Поглед на Толедо |
Потпис |
Утицао је на многе сликаре романтизма, на примјер Гоју, као и сликаре модернизма с краја 19. и почетком 20. вијека, Едуарда Манеа, Пикаса, и сликаре покрета фовизма, експресионизма и надреализма.
У родном Криту је био цијењен иконописац критске школе сликарства. Након одласка у Венецију слика у венецијанском стилу Тицијана и Тинторета, а у Риму изучава истакнута дјела Микеланђела и античку скулптуру у пинакотеци Ватикана.
Године 1577. одлази у Шпанију, гдје је живио и стварао до краја живота. У Шпанији је развио сопствени стил који карактеришу издужене фигуре са властитим маниристичким свјетлом у окружењима упечатљивог контраста боје. Његово дјело чине олтарне слике великих размјера углавном настала по наруџби, као и портрети шпанских племића, ерудита и свештеника.
Био је велики ерудита и познавалац класичне грчке и књижевности свога доба, а посједовао је и изузетну библиотеку.