Еколошка ниша
From Wikipedia, the free encyclopedia
Еколошка ниша представља збир свих еколошких валенци једне органске врсте, које она подноси на мјесту које насељава.[1][2] Еколошка ниша се може дефинисати као мјесто и улога коју један организам има у екосистему, као и положај који заузима на дејство еколошких фактора. У том датом опсегу толеранције свих еколошких фактора могућ је живот дате врсте. Када сагледамо еколошку нишу одређене врсте, добијамо слику о времену, мјесту и начину остваривања животних активности те врсте. Еколошка ниша описује како организам или популација реагује на дистрибуцију ресурса и конкурената (на пример, растом када су ресурси у изобиљу, а када су предатори, паразити и патогени оскудни) и како то заузврат мења те исте факторе (нпр. ограничавајући приступ ресурсима другим организмима, делујући као извор хране за предаторе и потрошач плена). „Тип и број променљивих које обухватају димензије еколошке нише варирају од једне врсте до друге [и] релативна важност појединих варијабли животне средине за врсту може варирати у зависности од географског и биотичког контекста“.[3]
Кроз историју су се мијењале дефиниције еколошке нише. Тако ју је у науку увео енглески еколог Гринел 1917. године, дефинишући је као просторну нишу, односно мјесто које нека врста заузима на датом станишту. 1927. године, познати енглески еколог Елтон проширио је појам еколошке нише, дефинишући је као фунционалну или трофичку нишу, тачније, улогу дате врсте у трофичким односима у биоценози. На крају је Хатчинсон 1957. године увео нови појам и схватање еколошке нише као вишедимензионалног простора, у коме су у виду димензија присутни сви абиотички и биотички фактори средине који утичу на врсту и одређују њен опстанак. Од тог тренутка ми објашњавамо еколошку нишу као вишедимензионалну или фундаменталну нишу, у којој њене димензије чине сви еколошки фактори. Насупрот фундаменталне, Хатчинсон разликује реализовану еколошку нишу која се у природи остварује, и која се одликује ограниченом ширином због свих отпора средине.
Еколошка ниша је ограничена димензијама. Те димензије представљају сви еколошки фактори, као што су климатски или орографски, али и ресурси које свака јединка користи у току живота (вода, ваздух, минералне материје, храна и сл.). Све димензије еколошке нише дате врсте су комплексно дефинисане вриједностима еколошке валенце, али и промјенама у бројности, расту и развићу врсте. Постоје везе између еколошке нише и компетиције. Елиминација једног од компетитора дешава се када реализована еколошпка ниша потпуно испуни фундаменталну нишу другог компетитора, после чега он не може опстати. То се назива принцип компетитивног искључења. Међутим, диференцијација еколошких ниша се јавља у супротном случају, односно када се еколошке нише двије компетиторске врсте временом све више разликују, да би се на крају толико удаљиле и омогућиле опстанак обије врсте.
Концепт еколошке нише је централни за еколошку биогеографију, која се фокусира на просторне обрасце еколошких заједница.[4] „Дистрибуција врста и њихова динамика током времена произилазе из својстава врсте, варијација у животној средини ... и интеракција између њих - посебно способности неких врста, посебно наше, да модификују своје окружење и мењају динамику распона многих других врста.“[5] Измена еколошке нише од стране њених становника је тема изградње нише.[6]