Едвард Тич
енглески гусар / From Wikipedia, the free encyclopedia
Едвард Тич (енгл. , још познат и као Црнобради; 1680 – 22. новембар 1718) био је озлоглашени енглески гусар који је деловао на просторима око Западноиндијских острва и источне обале британских колонија у Северној Америци. Иако се о његовом раном животу не зна много, сматра се да је рођен у Бристолу, у Енглеској. Према новијим генеалошким истраживањима, његова породица преселила се на Јамајку, где је 1706. године Едвард Теч Млађи заведен у регистар као маринац у служби Краљевске ратне морнарице на броду њеног краљевског величанства “Виндзор.”[1] Могуће је да је радио за корсаре током Рата краљице Ане, пре него што се преселио на Бахамско острво Њу Провиденс, базу капетана Бенџамина Хорниголда, чијој посади се Тич придружио око 1716. године. Хорниголд га је поставио за капетана слупа који је претходно заузео, па су се заједно бавили пиратеријом. У томе су им помогла још два брода која су се придружила њиховој флоти, једним од којих је командовао Стед Бонет. Међутим, крајем 1717. године Хорниголд се повукао из пиратерије и са собом повео два брода.
Едвард Тич | |
---|---|
Датум рођења | 1680. |
Место рођења | Бристол, Енглеска |
Датум смрти | 22. новембар 1718. |
Место смрти | Окракок, Провинција Северна Каролина |
Тич је заузео француски трговачки брод, преименовао га у “Освета краљице Ане” и опремио га са 40 топова. Постао је чувени гусар, а надимак је добио по својој густој, црној бради и застрашујућем изгледу, причало се и да је везивао запаљене фитиље испод свог шешира да би застрашивао непријатеље.[2][3] Оформио је гусарски савез и држао под опсадом луку Чарлстон у Јужној Каролини. Узео је откупнину за грађане Чарлстона, након чега се “Освета краљице Ане” насукала на пешчани спруд близу Бофорта у Северној Каролини. Црнобради и Бонет су се разишли, па се Црнобради преселио у Бат, где је помилован. Али убрзо се вратио на море, кад је привукао пажњу Александра Спотсвуда, гувернера Вирџиније. Спотсвуд је послао војнике и морнаре да заробе Црнобрадог, што су и успели 22. новембра 1718. године. Током крваве битке, Тич и неколико чланова његове посаде су убијени од стране мале групе морнара које је предводио поручник Роберт Мејнард.
Препредени и прорачунати вођа, Тич је одбијао да употребљава силу, већ се више ослањао на свој застрашујући изглед како би изазвао жељену реакцију код оних које је пљачкао. Насупрот модерној слици тиранина, Црнобради је својим бродовима управљао уз допуштење њихове посаде, а не постоје никакви докази да је икада повредио или убио неког од својих заробљеника.[4] После смрти је романтизиран и тако постао инспирација за разна дела о гусарима.