Дистрибуција електричне енергије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Дистрибуција електричне енергије представља последњи степен у испоруци електричне енергије. Дистрибутивне мреже преносе електричну енергију од разводног постројења до појединачних потрошача. Дистрибутивна разводна постројења преко трансформатора повезују преносну мрежу са средњонапонским нивоима од 10, 20 и 35 kV. Примарне дистрибутивне мреже преносе електричну енергију на средњем напону до трансформатора ближе месту непосредне потрошње. Овде се електрична енергија опет трансформише на ниски напон који се непосредно користи и секундарном дистрибутивном мрежом се преноси до крајњих корисника. Стамбени и комерцијални објекти су спојени на нисконапонску мрежу. Купци који траже много већу снагу се могу повезати директно на примарну дистрибутивну или потпреносну мрежу.[1]
Прелазак са преноса на дистрибуцију дешава се у трафостаници, која има следеће функције:[1]
- Осигурачи и прекидачи омогућавају да се трафостаница искључи са преносне мреже или да се искључе дистрибутивни водови.
- Трансформатори спуштају преносне напоне, 7004350000000000000♠35 kV или више, на напоне примарне дистрибуције. То су средњенапонска кола, обично 7002600000000000000♠600–35000 V.[2]
- Из трансформатора струја иде на сабирницу која може да одвоји дистрибутивну снагу у више праваца. Аутобус дистрибуира струју до дистрибутивних водова, који се шире до купаца.
Градска дистрибуција је углавном подземна, понекад у заједничким комуналним каналима. Рурална дистрибуција је углавном надземна са стубовима, а приградска дистрибуција је мешовита.[2] Ближе купцу, дистрибутивни трансформатор спушта примарну дистрибутивну снагу до нисконапонског секундарног кола, обично 120/240 у САД за кућне кориснике. Струја до купца долази преко сервисног пада и струјомера. Крајњи круг у урбаном систему може бити мањи од 15 m (50 ft), али може бити и преко 91 m (300 ft) за руралног корисника.[2]