Декларација о независности Северног Епира
From Wikipedia, the free encyclopedia
Декларација о независности Северног Епира настала је 28. фебруара 1914. године, као реакција на инкорпорацију Северног Епира у новоосновану Кнежевину Албанију.[1][2] Регион Северног Епира, који одговара данашњој јужној Албанији, дошао је под контролу грчких снага током Балканских ратова 1912–1913. Накнадним протоколом у Фиренци, територија је додељена новооснованој албанској држави, што је одлука коју је локално грчко становништво одбацило. Како се грчка војска повлачила на нову границу, панепиротски сабор су организовали представници Северног Епира у Ђирокастру. С обзиром на чињеницу да су европске велике силе већ одбациле унију Северног Епира са Грчком, одлучиле су да би за регион одговарала само аутономија или алтернативно међународна окупација. Коначно, Георгиос Христакис-Зографос, шеф скупштине, прогласио је независност Аутономне Републике Северни Епир.
Датум | 28. фебруар 1914. (1914-02-28) до 3. новембар 1914. (1914-23-03) |
---|---|
Локација | Ђирокастра, Аутономна Република Северни Епир |
Организатор(и) | Делегати „Панепиротског сабора Ђирокастре” |
Исход | Успостављање привремене владе Северног Епира Оружани устанак „Северног Епира“ против инкорпорације у Албанију Крфски протокол |
Зографос је прогласио да су тежње народа Северног Епира занемарене пошто су велике силе одбациле идеју самоуправе унутар албанске државе. После преговора албанских и северноепирских представника почетком маја, уз посредовање великих сила, потписан је Крфски протокол. Споразум је признао Северни Епир као аутономну и самоуправну област Албаније под сузеренитетом албанског кнеза, а истовремено је признао и грчки карактер ове области. Међутим, због политичке нестабилности у Албанији у то време, протокол никада није ступио на снагу.[3]