Деир ел Медина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Деир ел Медина (арап. ) је староегипатско село у ком су живели мајстори и уметници који су подизали гробнице у Долини краљева током осамнесте, деветнесте и двадесете династије Новог царства (око 1550—1080. п. н. е.).[2] Насеље је тада било познато под називом Сет маат, односно "Место истине" и људи који су живели ту су се звали "Слуге у месту истине".[3] Током хришћанског периода, храм богиње Хатор који се налазио на овом месту је претворен у цркву и одатле долази арапско име овог насеља - Деир ел Медина или "манастир града".[4]
Док је Хауард Картер истраживао новооткривену Тутанкамонову гробницу 1922. године, Деир ел Медину почиње да ископава тим који је водио Бернард Брујер.[5] Када су археолози и египтолози кренули да истражују ово место нису могли да очекују да ће се у Деир ел Медини налазити најбоље документовани описи живота обичних људи у античком свету. Више од 400 година живота радника је забележено у различитим документима и нема другог налазишта где се организација, друштвене интеракције и услови за живот и рад могу тако детаљно истраживати.[6]
Локалитет се налази на западној обали Нила, прекопута данашњег Луксора.[7] Село је подигнуто у природном амфитеатру недалеко од Долине краљева која се налази северно од њега, погребних храмова источно и југоисточно и Долине краљица која се налази западно.[8] Деир ел Медина је вероватно подигнута као одвојено насеље од Тебе како би се чувале тајне које су знали радници који су градили у Долини краљева, попут тога где се налази која гробница.[9]