Дакија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Дакија (лат. ) је античка историјска област, која се простирала северно од доњег тока реке Дунава, у ширем захвату Карпатских планина. Име је добила по Дачанима, који су на том простору током првог века нове ере створили моћну државу, која је била главни супарник Римског царства. Током дачких ратова, римске легије су уништиле дачку државу и запоселе највећи део Дакије. Римски цар Трајан (98–117) је на освојеном подручју створио провинцију Дакију (лат. ), која је касније више пута дељена на неколико управних области.[1][2]
Римска провинција Дакија је током 2. и 3. века била изложена честим нападима варварских народа, тако да је морала бити напуштена у време цара Аурелијана (270–275). Том приликом је извршена евакуација не само војске, већ и знатног дела становништва. Пресељеници су настањени у областима јужно од реке Дунава, првенствено у дотадашњем источном делу римске провинције Горње Мезије. У исто време, извршено је и преуређење провинцијске управе, тако да је на поменутим просторима створена нова провинција Аурелијанова Дакија (лат. ). Оснивањем ове провинције под таквим именом, појам Дакије се пренео и на области јужно од реке Дунава.
Каснијом реорганизацијом државне управе Аурелијанова Дакија је подељена на две посебне провинције: Приобална Дакија (лат. ) и Средоземна Дакија (лат. ). Накнадно је установљена и шира управна област, која је названа дијецеза Дакија (лат. ). Све ове области, како у старој Дакији северно од Дунава, тако и у новој (овостраној) Дакији, јужно од поменуте реке, преплавила су током 6. века словенска племена.[3][4]