Грчки покрет отпора
From Wikipedia, the free encyclopedia
Грчки покрет отпора (грч. ), је општи израз за бројне наоружане и ненаоружане групе из читавог политичког спектра које су се опирале окупацији Грчке од стране сила Осовине у периоду 1941–1944, током Другог светског рата. Сматра се једним од најјачих покрета отпора у нацистички окупираној Европи.[7] Грчки партизани, познати као андартеси,[8] контролисали су већи део села пре немачког повлачења из Грчке крајем 1944. године.
Кратке чињенице Национални покрет отпора, Време ...
Национални покрет отпора | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Балканске кампање у Другом светском рату и покрета отпора против сила Осовине | |||||||
Карта троструке окупације Грчке од стране Немачке, Италије и Бугарске 1941–1944 | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Немачка Италија (до септембра 1943) Бугарска (до септембра 1944) Грчка Грчка Држава Сецесионистичке групе: Охрана Кешила Влашки легион (до септембра 1943) |
Грчка ЕАМ-ЕЛАС ГрчкаЕДЕС Грчка ЕККА Грчка ПАО Грчка ЕОК и остали мањи покрети отпора Подршка: Грчка влада у егзилу Уједињено Краљевство (СОЕ) | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Гинтер Алтенбург Александер Лер Херман Нојбахер Валтер Шимана Хелмут Фелми Фридрих-Вилхелм Милер Пелегрино Гиђи Карло Ђелосо Пјеро Парини Иван Марков Трифон Трифонов Асен Сираков Георгиос Цолакоглу Константинос Логотетопулос Јоанис Ралис Георгиос Бакос Георгиос Пулос Андон Калчев Џемил Дино Алчибијадес Дијаманди Николаос Матузис |
Арис Велухиотис Стефанос Сарафис Андреас Цимас Еврипидис Бакирцис Александрос Сволос Георгиос Сијантос Наполеон Зервас Комнинос Пиромаглу Димитриос Псарос Георгиос Карталис Николаос Пластирас Костас Перикос Еди Мајерс Кристофер Вудхаус Патрик Ли Фермор Стенли Мос Темис Маринос | ||||||
Јачина | |||||||
Укупно 180,000 војника: 100,000 Немаца, 40,000 Бугара, 40,000 осталих (1943)[1] 25,000 припадника Сигурносних батаљона, Пулосове банде итд. |
45,000 војника ЕЛАС-а (1944) око10,000 војника ЕДЕС-а (1944) 1,500 ЕККА-e | ||||||
Жртве и губици | |||||||
5,000-10,000 убијених Немаца[2][3] 1,305 Бугара око 2,000 Италијана[4] око 8,000 рањених (укупно) 5,000 заробљено Непознат број сарадника |
4,500 убијених чланова ЕЛАС-а[4] 200 чланова ЕККА-е 10,000 рањених (укупно) | ||||||
50,000-70,000 убијених цивила [5] око 65,000 (укључујући 60,000 Јевреја) депортованих, од чега је мали број преживео[6] (40,000 умрлих током Велике глади) |
Затвори