Гробница шејха Сафија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гробница шејха Сафија (персијски језик: مجموعه آرامگاه و خانقاه شیخ صفی الدین, šejh Safi al-Din Hanegah) је маузолеј у којему је сахрањен шеик Сафи Адин (1252.–1334), суфијски духовни вођа северног Ирана по којему је настао епоним династије Сафавида.[1]
Гробница шејха Сафија مجموعه آرامگاه و خانقاه شیخ صفی الدین | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Гробница шејха Сафија |
Место | Ардабил, Иран |
Координате | 38° 14′ 55″ С; 48° 17′ 29″ И |
Површина | 21.353, 130.616 ha (2,2984×109, 1,40594×1010 sq ft) |
Критеријум | Културно добро: i, ii, iv |
Упис | 2010. (34. седница) |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/1345 Локација Гробницe шејха Сафија у Ирану |
Комплекс гробнице са светиштем је изградио шејхов син Садралдин Муса у месту Ардабилу 1334. године[2], који је био највећи град у Ирану, пре монголских освајања. Састоји се од више грађевина који су током векова имале различите намене као што су: маузолеј, џамија, медреса, библиотека, цистерна, болница, кухиња, пекара и канцеларије. Између осталог, средишњи део је пут до светишта (канегах) који се састоји од седам делова, чиме се означавају седам етапа мистицизма суфизма. Различити делови маузолеја су одвојени с осам врата, које такође симболизују осам становишта суфизма.
Када је 1349. године потомак шејха Сафија и управитељ његовог светишта шејх Исмаил I постао први шах династије Сафавида, прогласио је шиизам државном религијом. Током династије Сафавида, до краја 18. века, комплекс је постао важно место ходочашћа, а дограђене су још неке грађевине, између осталих и харем, и гробнице неколико сафавидских шејха, жртава сафавидских битака против Османлија. Абас I Велики је 1544. године изградио монументални портал, двориште с вртом и уредио је светиште у данашњи изглед, а од 1752. до 20. века дограђени су тоалет, стројарница и стаклена башта.