Григориј Сковорода
From Wikipedia, the free encyclopedia
Григориј Савич Сковорода (укр. , рус. ; Чернухи, 3. децембар 1722 — Ивановка, 9. новембар 1794) био је украјински и руски филозоф, песник, професор и композитор. Скоровода је био козак на територији данашње Украјине који је живео у Руском царству и дао значајан допринос руској филозофији и култури.[1][2][3] Живео је и радио у Слободској Украјини, која данас делом припада Русији, а делом Украјини. Сковорода је био толико важан за руску културу и развор руске филозофске мисли да га називају и “Руским Сократом”.[4]
Григориј Сковорода | |
---|---|
Пуно име | Григориј Савич Сковорода |
Датум рођења | (1722-12-03)3. децембар 1722. |
Место рођења | Чернухи, Руска Империја (данас Украјина) |
Датум смрти | 9. новембар 1794.(1794-11-09) (71 год.) |
Место смрти | Ивановка, Руска Империја |
Говорио је неколико језика: руски, украјински, латински, грчки и црквенословенски.[5]
Сковорода је стекао образовање на Могила Академији у Кијеву. Прогоњен световним и духовним силама, Сковорода је водио живот као путујући мислилац-просјак. У својим трактатима и дијалозима обрађивао је библијске проблеме којим су се бавили Платон и стоици. Прва његова књига издата је после његове смрти, 1798, у Санкт Петербургу. Комплетни радови Сковороде објављени су први пут у истом граду 1861. Пре овог издања, многи од његових радова постојали су само у рукописима.