Гренландско море
море / From Wikipedia, the free encyclopedia
Гренландско море представља морски басен смештен између Гренланда на западу, Свалбарда на североистокуистоку, острва Јан Мајен на истоку и Исланда на југу.[1][2] Од Северног леденог океана га раздваја Фрамов мореуз док је од Северног Атлантика раздвојен Норвешким морем и Данским пролазом. У зависности од извора Гренландско море се некада дефинише као ивично море Атлантика, односно Арктичког океана. Обухвата површину од око 1.205.000 km² и одликује се јако великим дубинама, у просеку око преко 1.400 метара (максимална дубина 4.846 м). Налази се у зони хладне поларне арктичке климе коју одликују температуре углавном испод 0°C. Гренландско море је густо насељено нижим формама живота са дна ланца исхране. Велики бескичмењаци, рибе, птице и сисари (укључујући фоке, китове и делфине) сви се хране мањим бескичмењацима и малим организмима.
Гренландско море | |
---|---|
Локација | Северни Атлантик |
Земље басена | Гренланд; Исланд; Норвешка |
Површина | 1.205.000 2 |
Прос. дубина | 1.444 |
Макс. дубина | 4.846 |
Запремина | 1.747.250 3 |
Салинитет | између 32 и 35‰ |
Водена површина на Викимедијиној остави |
Гренландско море се често дефинише као део Арктичког океана,[1][2][3] а понекад као део Атлантског океана.[4] Међутим, дефиниције Арктичког океана и његових мора имају тенденцију да буду непрецизне или произвољне. У општој употреби израз „Арктички океан“ би искључио Гренландско море.[5] У океанографским студијама Гренландско море се сматра делом Нордијских мора, заједно са Норвешким морем. Нордијска мора су главна веза између Арктика и Атлантског океана и као таква могу бити од великог значаја у могућем прекиду термохалинске циркулације. У океанографији се Арктички океан и Нордијска мора често заједнички називају „Арктичко Средоземно море“, рубно море Атлантика.[6][7][8]