Гвинеја Бисао
држава у западној Африци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Гвинеја Бисао (порт. ), званично Република Гвинеја Бисао (порт. ), позната и као Гвинеја Бисау, је држава на западу Африке.[3] Површина Гвинеје Бисао је 36.125 ². По површини Гвинеја Бисао је 133. држава у свету. Граничи се са Сенегалом и Гвинејом, а на западу излази на Атлантски океан.[4] По процени из 2010. Гвинеја Бисао је имала 1.647.000 становника.[5] Главни и највећи град Гвинеје Бисао је Бисао,[6] у ком живи око четвртинa становништва.
Република Гвинеја Бисао | |
---|---|
Главни град | Бисао |
Службени језик | португалски |
Владавина | |
Председник | Умаро Сисоко Ембало |
Председник Владе | Аристидез Гомез |
Историја | |
Независност | Од Португалије 10. септембар 1974. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 36.125 km2 (133) |
— вода (%) | 22.4 |
Становништво | |
— 2013.[1][2] | 1.704.000 (151) |
— густина | 47,17 ст./km2 |
Економија | |
Валута | ЦФА франак |
— стоти део валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | 0 |
Интернет домен | |
Позивни број | +245 |
Гвинеја Бисао је некада била део краљевства Кабу,[7] као и део царства Мали.[7] Делови овог краљевства су опстали до 18. века, док су неки други били под влашћу Португалске империје од 16. века. У 19. веку је колонизована као Португалска Гвинеја.[7] Након стицања независности, проглашене 1973. и признате 1974. године, име њеног главног града, Бисао, додато је имену земље како би се спречила забуна са Гвинејом (бивша Француска Гвинеја). Гвинеја Бисао има историју политичке нестабилности од стицања независности, а само је један изабрани председник (Хозе Марио Ваз) успешно одслужио пун петогодишњи мандат.[8] Тренутни председник је Умаро Сисоко Ембало, који је изабран 29. децембра 2019. године.[9]
Само око 2% становништва говори португалски, службени језик, као први језик, а 33% га говори као други језик. Међутим, креолски језик Гвинеје Бисао, креолски базиран на португалском, је национални језик и такође се сматра језиком јединства. Према студији из 2012. године, 54% становништва говори креолски као први језик, а око 40% га говори као други језик.[10] Остали говоре различите изворне афричке језике. Нација је дом бројних следбеника ислама, хришћанства и традиционалних вера, иако ниједна верска група не представља већину становништва.[11][12][13] Бруто домаћи производ земље по глави становника један је од најнижих у свету.