Ву Цетјен
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ву Цетијен (кинески језик: 武则天 / 武則天, пинјин: Wǔ Zétiān; између 623 и 627.[1][2] – 16. децембар 705.[3]), личног имена Ву Џао (武曌), често навођена и као Tијен Хоу (天后) за време династије Танг и Царица супруга Ву (武后) у каснијим временима, је била једина жена у кинеској историји која је дејуре преузела царску титулу.
Ву Цетијен | |
---|---|
Пуно име | Ву Џао |
Датум рођења | између 623 и 627 |
Место рођења | Гуангјуен, Кина |
Датум смрти | 16. децембар 705 |
Место смрти | Шангјанг палата, Луојанг, Кина |
Гроб | мај 706 или 2. јул 706 |
Супружник | цар Гаоцунг од Танга |
Потомство | Ли Хунг, Ли Сијен, цар Џунгцунг од Танга, цар Жујцунг од Танга, принцеза Тајпинг, принцеза Си од Андинга |
Родитељи | Ву Шихуо Госпа Јанг |
Династија | Танг и Ву Џоу, друга династија Џоу |
Период | као царица од 655 до 683, као царица удовица од 683 до 690 и као цар од 690 до 705 |
Претходник | установила другу династију Џоу, цар Жујцунг као цар династије Танг |
Наследник | династија Ву Џоу свргнута, цар Џунгцунг као цар династије Танг |
На двор је дошла као конкубина цара Тајцунга, након чије смрти се удала за његовог сина и наследника цара Гаоцунга, поставши 655. год. његова фурен (што се преводи као царица, супруга, али и прва пратиља). На власти је де факто била још за време за владавине њеног мужа (који је 660. год. доживео мождани удар) и синова, од 665. до 690. године, што није представљало преседан у кинеској историји. Међутим, преседан је остварила када је 690. године основала посебну царску династију под именом Џоу (周) (чиме је на неко време прекинута власт династије Танг), те је владала дејуре као Света и божанска владарска царица (聖神皇帝) од 690. до 705. године. Током њене владавине Кина је значајно проширила своје границе дубоко у средишњу Азију, али и на Корејско полуострво. такође, уз константну борбу за очување врховне власти, царица Ву Цетијен је увела значајне промене у обликовању кинеског друштва и државне потпоре таоизму, будизму, образовању и књижевности. Била је покровитељ уметничким делима у Лунгмен пећинама, те Стеле без речи која се чува у маузолеју Ћијенлинг, али и бројних грађевина и бронзаних дела која нису сачувана.
Поред значајне политичке каријере, Ву Цетијен је имала и значајан породични живот као мајка тројице синова који су били престолонаследници, те бака унука који је касније постао славни Цар Сјуенцунг од Танга, а који је владао „златним добом” обновљене династије Династија Танг. Такође је и довршила највећу палату икада изграђену у историји, палату Даминг. Њен успон на власт и владавина су касније били предметом жестоких критика конфучијанских теоретичара, али су је комунистички историчари од 1950-их почели оправдавати. Али нажалост, упркос важности њене владавине и дуготрајности њених реформи, она највише привлачи пажњу својим полом, као једина жена која је успела одржати јединство кинеског царства носећи једно време титулу Хуангди („Небески Цар”). Њене познате супарнице су царица удовица Циси из династије Ћинг, царица Лију Е из династије Сунг и царица Лу Џи из династије Хан.