Војислав Коштуница
српски теоретичар права и некдашњи политичар / From Wikipedia, the free encyclopedia
Војислав Коштуница (Београд, 24. март 1944) српски је теоретичар права и бивши политичар. Коштуница је последњи председник Савезне Републике Југославије (2000—2003) и бивши председник Владе Републике Србије (2004—2008). Био је председник Демократске странке Србије од њеног оснивања, 1992, до 2014. године.[2]
Војислав Коштуница | |||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Надимци | Воја | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | ( 1944-03-24)24. март 1944. (80 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Београд, Окупирана Србија | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Пребивалиште | Белановица, Драгољ[1] | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Држављанство | Србија | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Народност | Србин | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Религија | православац | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Образовање | Правни Факултет | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Универзитет | Универзитет у Београду | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Професија | доктор правних наука | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Супружник | Зорица Радовић (в. 1976 — њена смрт 2015) | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
Потпис | |||||||||||||||||||||||||||||||||
Коштуница је као кандидат ДОС-а победио у првом кругу избора за председника СРЈ 2000, што је тадашњи председник Слободан Милошевић оспорио, и у почетку одбио да призна пораз, захтевајући други круг избора, што је проузроковало Петооктобарске протесте након којих је Милошевић на ТВ-у јавно признао пораз.[3] Међународне санкције СРЈ су укинуте 9. октобра 2000. као последица свргавања Милошевића, и доласка Коштунице на место председника СР Југославије.[4][5] Строго се противио сарадњи са Хашким трибуналом, и његова партија ДСС са 45 посланика је напустила Ђинђићеву владу у знак протеста поводом одлуке о изручењу Слободана Милошевића Хагу.[6] Након атентата на Зорана Ђинђића и проласка гласа о неповерењу влади Зорана Живковића, 2003. године су одржани парламентарни избори, након којих Коштуница постаје премијер, пошто је формирао мањинску владу, уз тада помало неочекивану техничку подршку СПС-а, око коалиције са Г17+, Новом Србијом и Српским покретом обнове.[7] Био је један од кључних људи који су били заслужни за доношење Устава из 2006. године, првог Устава након распада СЦГ, и има заслуге у проглашавању Србије неутралном државом. Током његове друге владе се противио потписивању Споразуму о стабилизацији и прикључењу (ССП) са Европском унијом, што је и довело до пада владе, и ванредних парламентарних избора 2008. на којима се дуго преговарало о евроскептичној влади коју би чинила ДСС, СПС, и СРС, али је Ивица Дачић ипак на крају потписао „Историјско помирење са ДС-ом” и ушао у коалицију са Демократском странком Бориса Тадића, и формирао проевропску владу са Мирком Цветковићем као председником владе.
Након напуштања ДСС-а, новембра 2014. је био један од оснивача евроскептичног покрета деснице под називом „Државотворни покрет Србије”, чији је председник Слободан Самарџић.[8][9] Комплетно се повукао из јавног живота након одласка из ДСС-а, и веома ретко даје изјаве за медије.