Владислав II Пјаст
From Wikipedia, the free encyclopedia
Владислав II Изгнаник (пољ. ; 1105 – 30. мај 1159) је био велики војвода Пољске и војвода Шлеске од 1138. до 1146. Он је био оснивач линије Шлеских Пјастова. Отац Болеслав III Пјаст му је доделио Шлезију. После очеве смрти га је наследио и тако је добио Краков. Владао је с титулом војводе (кнеза). Дао је велике привилегије племићима и тиме ослабио централну власт. Борио се око престола с браћом, а у том је имао подршку Светог римског царства. Његов брат Болеслав IV Пјаст је 1146. освојио Краков. Немци су успели да Владиславу поврате Шлезију.
Кратке чињенице Датум рођења, Место рођења ...
Владислав II Пјаст | |
---|---|
Датум рођења | 1105 |
Место рођења | Краков, |
Датум смрти | 30. мај 1159.(1159-05-30) (53/54 год.) |
Место смрти | Алтенбург, |
Супружник | Агнес од Бабенберга |
Потомство | Болеслав I Високи, Мјешко I Лаконоги, Ричеза Пољска, краљица Кастиље, Konrad Laskonogi |
Родитељи | Болеслав III Пјаст Збислава од Кијева |
Династија | Пјастови |
Претходник | Болеслав III Пјаст |
Наследник | Болеслав IV Пјаст |
Затвори