Владимир Мајаковски
Руски и совјетски песник (1893–1930) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Владимир Владимирович Мајаковски (Багдати поред Кутаисија, 19. јул 1893 – Москва, 14. април 1930) био је руски књижевник и сликар.[1][2][3]
Владимир Мајаковски | |
---|---|
Пуно име | Владимир Владимирович Мајаковски |
Датум рођења | (1893-07-19)19. јул 1893. |
Место рођења | Багдати, Руска Империја |
Датум смрти | 14. април 1930.(1930-04-14) (36 год.) |
Место смрти | Москва, СССР |
Период | 1912–1930 |
Најважнија дела | Облак у панталонама |
Потпис | |
Званични веб-сајт | |
Током свог раног пререволуционарног периода који је довео до 1917. године, Мајаковски је постао познат као истакнута личност руског футуристичког покрета. Он је један од потписника футуристичког манифеста „Шамар јавном укусу“ (1913) и написао је песме попут „Облак у панталонама“ (1915) и „Флаута-кичма“ (1916). Мајаковски је током своје каријере произвео велики и разнолик опус садржаја: он је писао песме, писао и режирао драме, појављивао се у филмовима, уређивао уметнички часопис ЛЕФ и производио агитпроп плакате у знак подршке Комунистичкој партији током Грађанског рата у Русији 1917–1922. Иако је рад Мајаковског редовно показивао идеолошку и патриотску подршку идеологији бољшевика и велико дивљење према Владимиру Лењину,[4][5] његов однос са совјетском државом увек је био сложен и често буран. Мајаковски се често нашао у сукобу са све већим укључивањем совјетске државе у културну цензуру и развојем државне доктрине социјалистичког реализма. Дела која су критиковала или сатирала аспекте совјетског система, попут песме „Разговор са порезником о поезији” (1926), и драма „Стеница” (1929) и Купатило (1929), наишла су на ниподаштавање совјетске државе и књижевног естаблишмента.
Мајаковски је 1930. године преминуо извршивши самоубиство. Чак и након смрти, његов однос са совјетском државом остао је нестабилан. Иако су Мајаковског раније оштро критиковали совјетски владини органи, попут Руског удружења пролетерских писаца (РАПП), премијер Јосиф Стаљин описао је Мајаковског након његове смрти као „најбољег и најталентованијег песника наше совјетске епохе”.[6]