Византијска привреда
From Wikipedia, the free encyclopedia
Византијска привреда је током векова била међу најснажнијим привредама на Медитерану. Константинопољ је био главно средиште трговачке мреже која се у различитим временима простирала преко скоро целе Евроазије и северне Африке. Неки научници тврде да је, све до доласка Арапа у 7. веку, Источно римско царство имало најмоћнију економију на свету. Арапска освајања би, међутим, представљала значајан преокрет богатства који би допринео периоду опадања и стагнације. Реформе Константина V (око 765.) означиле су почетак економског и другог препорода који је трајао до 1204. године. Од 10. века до краја 12. Византијско царство је пројектовало слику луксуза, а путнике је импресионирало богатство нагомилано у престоници царства. Све то се променило током Четвртог крсташког рата, који је био економска катастрофа по ИРЦ. Палеолози су покушали да оживе привредну активност али касна византијска држава није задобила потпуну контролу ни над страним ни домаћим економским факторима.
Један од економских темеља царства била је трговина. Држава је строго контролисала и унутрашњу и међународну трговину и задржала монопол на издавање кованог новца. Константинопољ је остао најважнији трговачки центар Европе током већег дела средњег века, који је држао све док Република Венеција није полако почела да надмашује византијске трговце у трговини; прво кроз ослобађање од пореза под владарском династијом Комнина, затим под Латинским царством.