Ветрохват
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ветрохват, одн. бадгир (перс. بادگیر), је конструкција у облику димњака која је смештена изнад објекта, има два функционална отвора који служе зa довођење и одвођење ваздуха. Отвори ветрохвата су смештени најчешће на свим фасадама торња због ефикаснијег довођења свежег ваздуха. Улазни ваздух долази и из канатског тунела, који пролази до просторије кроз вертикално окно и притом ствара низак притисак (Бернулијев ефект), и извлачи хладни ваздух из каната у просторију где се меша за свежим ваздухом који долази из ветрохвата. У сувим пустињским подручјима овај систем може да смањи температуру ваздуха и преко 15 °C, а један канат може да се користи за хлађење више ветрохвата. Међутим, мешани ваздух је и даље релативно сув, али пријатан за боравак. Системи хлађења помоћу каната и ветроторња се граде у пустињским подручјима преко 1000 година.
Ветрохват је уобичајен у традиционалној иранској архитектури за стварање природне вентилације у зградама, а данас се могу пронаћи широм Југозападне Азије.