Венера
друга планета Сунчевог система / From Wikipedia, the free encyclopedia
Венера је једна од 8 планета Сунчевог система,[lower-alpha 1] и друга је планета по удаљености од Сунца[2], са просечном удаљеношћу од око 0,72 АЈ (или 108.200.000 km). Око Сунца се креће готово кружном орбитом, а једну ротацију обави за 224,7 земаљских дана. Нема природних сателита у својој орбити. Друго је по сјају небеско тело на ноћном небу гледано са Земље, одмах после Месеца, са вредностима привидне магнитуде од -4,9 до -3,8.
Венера | |
---|---|
Поглед на Венеру из свемира (снимак агенције НАСА) | |
Орбиталне карактеристике | |
Афел | 108,939[1] × 106 |
Перихел | 107,477 × 106 |
Велика полуоса | 108,208 × 106 |
Екцентрицитет | 0,0067 |
Сидерички период | 224,701 дана |
Синодички период | 583,92 дана |
Средња орбитална брзина | 35,02 |
Средња аномалија | 50,115° |
Инклинација | 3,394° ка еклиптици 3,86° ка сунчевом екватору |
Лонгитуда узлазног чвора | 76,678° |
Аргумент перицентра | 55,186° |
Сидерички период ротације | -5.832,444 сати |
Природни сателит | нема |
Физичке карактеристике | |
Средњи полупречник | 6.051,8 ± 1 |
Елиптицитет | ~0 |
Маса | 4,8676 × 1024 |
Запремина | 92,8 × 1010 3 |
Густина | 5,243 |
Површинска гравитација | 8,87 |
Друга космичка брзина | 10,36 |
Нагиб осе | 177,36° |
Албедо | 0,90 (Бонд) 0,67 (геом.) |
Привидна магнитуда | од -4,9 до -3,8 |
Tемпература црног тела | 184,2 K |
Момент инерције | 0,33 |
Ректасцензија Северног пола | 272,76° (18:11:02 сата) |
Деклинација Северног пола | 67,16 |
Атмосфера | |
Атмосферски притисак | 92 бара (9,2 ) |
Састав ваздуха | ≈ 96,5% угљен-диоксид ≈ 3,5% азот 0,015% сумпор-диоксид 0,007% аргон 0,002% водена пара 0,0017% угљен-моноксид 0,0012% хелијум 0,0007% неон |
Име је добила по староримској богињи љубави и лепоте Венери (грчки еквивалент је Афродита) и једина је планета која је добила име по неком женском митолошком божанству. Гледано са Земље најуочљивија је у сумрак и у рану зору, те се често у народу назива и Звездом Даницом и Звездом Вечерњачом.
Венера спада у групу терестричких планета, а због сличности са Земљом у погледу димензија (најближа је планета по удаљености од Земље и има приближно сличну величину), гравитације и сложене унутрашње структуре често је означавају „Земљином сестром“. Венерина атмосфера је веома густа са структурним уделом угљен-диоксида у њеној грађи од чак 96%. Атмосферски притисак на површини је и до 92 пута виши него на Земљи и износи 92 бара. Због веома густе атмосфере која на планети ствара ефекат стаклене баште, површинске температуре су веома високе и износе у просеку око 735 К, што Венеру чини најтоплијом планетом Сунчевог система. Планета је обавијена густим и изразито рефлектујућим облацима сачињеним од сумпорне киселине.
Постоји могућност да су у прошлости на површини Венере постојали океани који су вероватно испарили услед повећања температура узрокованих ефектом стаклене баште. Слободни атоми водоника су потом највероватније „отплутали у слободни свемир“ због слабог интензитета магнетног поља планете, а под дејством соларних ветрова.
Површина Венере је веома сува и подсећа на изразито сува пустињска подручја на Земљи са којих се местимично издижу вулканске купе и стеновите плоче. Вулканска активност на Венери је веома висока и вероватно је она главни узрочник гомилања огромних количина угљен-диоксида у атмосфери.