Велика бијела ајкула
From Wikipedia, the free encyclopedia
Велика бијела ајкула, (), такође позната као велика ајкула или бијела ајкула, је врста великих ајкула које се могу пронаћи приобалним воденим површинама свих великих океана. Познате су по величини, поједине женке могу да порасту до 6,1 m и да теже од 1.905 до 2.268 kg.[3][4][5] Ипак, генерално су мање; мужјаци су величине од 3,4 до 4 m, док су женке у просјеку величине од 4,6 до 4,9 m.[4][6] Према студији из 2014. године, животни вијек велике бијеле ајкуле је процијењен на око 70 година или више, много изнад претходних процјена,[7] што је чини једним од најдуговјечнијих познатих рушљориба.[8] Према истој студији, мужјаци стичу сексуалну зрелост након 25 година, а женке након 33.[9] Велика бијела ајкула може да плива брзином од 56 km/h,[10] и да плива у дубинама до 1.200 m.[11]
Велика бијела ајкула | |
---|---|
Велика бијела ајкула близу острва Гвадалупе | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Chondrichthyes |
Ред: | Lamniformes |
Породица: | Lamnidae |
Род: | Carcharodon A. Smith, 1838 |
Врста: | C. carcharias |
Биномно име | |
Carcharodon carcharias (, 1758) | |
Распрострањеност 2010 | |
Синоними | |
|
Велика бијела ајкула нема познатих природних предатора, осим у веома ријетким случајевима, кита убицу.[12] Она је највећа позната макропредаторска риба на свијету и једна је од примарних предатора од морских сисара, величине китова. Ове ајкуле су такође познате по томе што лове многе друге морске животиње, укључујући рибе и морске птице. Једина је позната жива врста из рода Carcharodon и одговорни су за више напада на људе него било која друга врста ајкула.[13][14]
Врста се суочава са бројним еколошким изазовима, што је резултовало међународном заштитом. IUCN је ставио велику бијелу ајкулу на списак рањивих врста,[15] а такође је укључена и у Прилогу 2 (Appendix II) Конвенције о Међународном промету угрожених врста.[16] Такође је заштићена од стране неколико националних влада, укључујући Аустралију (од 2018).[17]
Роман Ајкула, Питера Бенклија и његова филмска адаптација Стивена Спилберга, приказали су бијелу ајкулу као свирепог предатора који једе људе. Људи нису омиљени плијен бијеле ајкуле,[18] али је она ипак одговорна за велики број пријављених и идентификованих фаталних непровоцираних напада ајкула на људе.[19]
С обзиром на њену величину, није логички изводљиво да се бијела ајкула држи у заробљеништву. Вјерује се да је не посједује ниједан акваријум на свијету.[20]