Брионска декларација
From Wikipedia, the free encyclopedia
Брионска декларација (хрв. , словен. ) документ је који су потписали представници Републике Словеније, Републике Хрватске и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) под политичким покровитељством Европске економске заједнице (ЕЕЗ) на Брионима 7. јула 1991. Декларација је тежила стварању амбијента у коме би се могли одвијати даљи преговори о будућности СФРЈ. Међутим, изоловала је председника Савезног извршног већа Анту Марковића у својим настојањима да очува СФРЈ и практично зауставила сваки облик савезног утицаја на Словенију. Због свог контроверзног текста, данас се сматра да је ЕЕЗ Брионском декларацијом подстицала распад Југославије.
Брионска декларација | |
---|---|
Израђен | 5. јул 1991. |
Потписан | 7. јул 1991.[1] |
Место | Бриони, Хрватска |
Медијатори | |
Потписници | |
Стране |
Декларацијом су окончана непријатељства између југословенских и словеначких снага у Десетодневном рату.[1] Словенија и Хрватска су се усагласиле да на период од три месеца обуставе предстојеће активности које произилазе из њихових проглашења независности 25. јуна. Декларацијом су такође решена питања граничне контроле и царинске инспекције у вези са границама Словеније, решена је одговорност контроле ваздушног саобраћаја и наложена је размена ратних заробљеника. Брионска декларација је такође представљала основу за посматрачку мисију за праћење њене имплементације у Словенији. Једанаест дана након потписивања Брионске декларације, Савезно извршно веће је повукло Југословенску народну армију из Словеније. Међутим, Брионска декларација није имала никакав ублажавајући утицај на борбе у Хрватској.