Бошин рат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Бошин рат (јап. [Boshin Sensō]), познат и као Јапанска револуција, био је грађански рат у Јапану током 1868. и 1869. године у којем су се сукобиле снаге Токугава шогуната и побуњених области који су тражили поновно враћање царске власти.
Бошин рат | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Бакумацу конфликта | |||||||
Самураји из области Сацума који су се борили на царској страни током Бошин рата. | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
1868 Остале области:
|
1868 Област Такамацу Област Јозаи Област Цуруока Област Кувана Област Мацујама Промениле стране:
| ||||||
1869 |
1869 Република Езо | ||||||
Команданти и вође | |||||||
1868–1869 Цар: Меиџи Главнокомандујући: Команданти:
|
1868 Шогун: Команданти: Мацудаира Садаки Танака Тоса † 1869 Председник: Војска: Отори Кеисуке Морнарица: Француски саветници: Жил Брине
Ежен Колаш | ||||||
Жртве и губици | |||||||
8.200 убијено, више од 5.000 рањено[1] |
Сам зачетак рата огледа се у незадовољству многих племића и младих самураја према политици коју је шогунат водио према странцима. Јапан је дуго био затворен за странце услед изолационе „сакоку“ политике које је донета пре 220 година. Када је адмирал Метју Пери дошао у Јапан и наредио поновно отварање граница под претњом силе, шогунат је на претњу одговорио потписивањем разних мировних споразума често и на штету самог Јапана. Имајући у виду скорашњу смрт владајућег шогуна Токугаве Ијесаде (шогун је поред цара био де факто владар Јапана) и технолошку предност развијенијег Запада, власт није имала превише избора којим би могла прибећи. Потписавши споразуме показали су се као слаба влада подлежна западним утицајима што је проузроковало напредовање соно џои покрета, побуне и напослетку избијање Бошин рата. Захваљујући алијанси самураја западних области, првенствено Сацуме, Чошу и Тосе уз подршку царске власти и цара Меиџија, Токугава Јошинобу, тадашњи шогун, свестан своје ситуације је абдицирао у корист цара. Јошинобу се надао да ће на тај начин клан Токугава опстати и наставити да учествује у будућим политичким одлукама као део нове владе, па је одлучио да мирно преда власт и повуче се из града.
Али побуњенички кланови, који су званично постали део царских војних снага, нису желеле клан Токугава у новој влади, па су на све начине покушавали да склоне Јошинобуа из власти. Када је цар скинуо све повластице и поседе које је бивши шогун имао, Јошинобу је уложио жалбу двору. За то време царска војска се окупљала око двора и спречавала снаге бившег шогуната да продру до њега што ће резултовати сукобом који ће прерасти у грађански рат, касније назван Бошин рат. Царска војска је била технолошки модернија и боље опремљена уз ватрено оружје и западну тактику па се Јошинобу, увидевши неминован пораз, лично предао непријатељској војсци. Људи који су му остали лојални наставили су своје борбе прво на северу острва Хоншу, а после и на Хокаиду, где су основали своју посебну државу Републику Езо. Након пораза у бици за Хакодате која је била последње упориште шогунових снага, цар је преузео власт у целом Јапану обележавајући крај Бошин рата његовом победом што доводи до Меиџи обнове и новог периода.
Током сукоба мобилисано је око 120.000 људи, а око 3.500 је убијено.[2] На крају је победничка страна одбацила идеје соно џои покрета који је заговарао оштрије односе према странцима и окренуо се модернизацији и потписивању нових, поштенијих уговора са западним државама. Захваљујући истакнутом лидеру царске фракције, Саигу Такаморију, Токугавини лојалисти су временом добили опроштење, па су им касније додељене одређене позиције у новој Меиџи држави.
Бошин рат је показао какву војну надмоћ може имати једна страна која поседује модерну технологију и савремено оружје. Јапанци су се овим ратом окренули напретку и технолошком развоју, изборили су се за неутралност и независност као државе, одбацили су слободну трговину и развили привреду, збацили феудализам и развили модерну царевину. Бошин рат је током времена идеализован, попримивши одлике романтизоване револуције без великих губитака што није било сасвим тачно. Велики број жртава се могао избећи али због јаког национализма, самурајског бушида и завршетка једне велике културолошке улоге и дугогодишњег система то се није могло променити. Након завршетка рата почиње ново модерно поглавље ове земље, један нови период и потпуно нов систем владавине.