Бог у хришћанству
концепт Бога у хришћанству / From Wikipedia, the free encyclopedia
У хришћанству, Бог је вечно биће које је створило све и које све одржава у постојању. Хришћани верују да је Бог истовремено трансцендентан (потпуно независан од материјалног универзума и изван њега) и иманентан (укључен у свет).[1][2] Хришћанска учења о иманентности и укључености Бога и његовој љубави према човечанству искључују веровање да је Бог од исте супстанце као створени универзум,[3] али прихватају да је божанска природа Бога хипостатски била сједињена с људском природом у личности Исуса Христа, у догађају познатом као Оваплоћење.
Ранохришћански погледи на Бога изражени су у Павловим посланицама и раним симболима вере, који су прогласили једног Бога и божанство Христа, скоро исто као у Првој посланици Коринћанима (8:5-6): „5 Јер ако и има такозваних богова, било на небу, било на земљи, као што је много богова и много Господа, 6 Али ми имамо само једнога Бога Оца, од којега је све и за којега смо ми; И једнога Господа Исуса Христа, кроз којега је све и ми кроз Њега."[4][5][6] Иако је јудеохришћанска секта евионита протестовала против ове апотеозе Христа,[7] огроман број нејеврејских хришћана ју је прихватио.[8] Овим су почели да се разликују погледи нејеврејских хришћана на Бога од погледа традиционалних јеврејских учења тог времена.
Теолошке расправе о атрибутима Бога и његовој природи воде се од најранијих дана хришћанства, а Иринеј Лионски је у II веку написао: „Његовој величини ништа не недостаје, већ она садржи све“.[9] Јован Дамаскин је у VIII веку набројао осамнаест атрибута који су и даље широко прихваћени.[10] Како је време пролазило, теолози су развијали систематичне листе тих атрибута, неке засноване на исказима из Библије (нпр. Молитви господњој, у којој се каже да је Отац на Небу), а друге на теолошком расуђивању.[11] Царство небеско је честа фраза у синоптичким јеванђељима, а иако се научници готово једногласно слажу да оно представља кључни елемент Христовог учења, мало је слагања о његовом тачном тумачењу.[12]
Иако Нови завет не садржи формалну доктрину о Светом Тројству као таквом, "у њему се више пута говори о Оцу, Сину и Светом Духу... на начин који намеће тринитарно схватање Бога." Ово никада не постаје тритеизам, тј. не имплицира три Бога.[13] Око 200. године, Тертулијан је формулисао верзију доктрине о Тројству која јасно потврђује Христову божанску природу и приближава се каснијем коначном облику који је донет на Другом васељенском сабору 381. године.[14][15] Доктрина о Светом Тројству се може сажети на следећи начин: "Један Бог постоји у три особе и једној супстанци, као Бог Отац, Бог Син и Бог Свети Дух."[16][17] Тринитаријанци, који чине велику већину хришћана, сматрају га основним начелом своје вере.[18][19] Нетринитарне деноминације дефинишу Оца, Сина и Светог Духа на више различитих начина.