Благочестије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Благочестије или побожност (грч. ) је појам који означава истинско поштовање Бога, у Светој Тројици, у Богу Оцу, Сину Божјем Исусу Христу и Духу Светом, у испуњењу свих његових закона и домостроја, који се огледа у животу који се открива у хришћанској самоконтроли и стрпљењу, као и у практичним плодовима братске љубави и пажње према потребама других (2 Пет. 1: 6-7; Јаков 1,17; 1. Тим 3:16).
Побожност (тражење од грчког јез-гр ευσεβεια) је карактерна особина и морални квалитет особе, који се састоји у обожавању Бога и испуњењу верских и моралних прописа.