Битка код Херонеје
From Wikipedia, the free encyclopedia
Битка код Херонеје из 338. п. н. е. је представљала највећу војну победу македонског краља Филипа. Битка је била кулминација Филипових последњих похода 339–338. п. н. е. и резултирала је одлучујућом победом Македонаца и њихових савезника.
Битка код Херонеје | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Четврти свети рат | |||||||
Битка код Херонеје (одељење историје америчке војне академије) | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Македонија |
Атина Теба | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Филип II Македонски Александар Велики |
Харес из Атине Лисиклес из Атине Тегенес из Беотије | ||||||
Јачина | |||||||
32.000[тражи се извор] | 30.000-35.000[тражи се извор] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
непознати |
1.000 Атињана убијено непознат број Тебанаца убијен |
Филип је донео мир ратом разореној Грчкој 346. п. н. е., окончавши Трећи Свети рат и завршио је десетогодишњи сукоб са Атином за превласт у северном Егеју, склапањем сепаратног мира. Филипово знатно проширено краљевство, моћна војска и обилни ресурси сада су га учинили дефакто вођом Грчке. За многе независне градове-државе, Филипова моћ после 346. п. н. е. доживљавана је као претња, посебно у Атини, где је политичар Демостен предводио напоре да се отцепи од Филиповог утицаја. Године 340. п. н. е. Демостен је убедио атинску скупштину да усвоји план акција против Филипових територија и да се удружи са Ахеменидима у Византији, са којима је Филип ратовао. Ове акције биле су против услова њихових заклетви у уговору и представљале су објаву рата. У лето 339. п. н. е., Филип је стога повео своју војску према Јужној Грчкој, што је довело до формирања савеза неколико јужних грчких држава које су му се супротстављале, предвођене Атином и Тебом.
После неколико месеци застоја, Филип је коначно напредовао у Беотију у покушају да маршира на Тебу и Атину. Савезничка војска му је блокирала пут код Херонеје и била је сличне величине и заузимала је јак положај. Детаљи о бици која је уследила су оскудни, али су Македонци после дуге борбе разбили оба бока противничке линије, која се потом распала.
Битка је описана као једна од преидних у античком свету. Снаге Атине и Тебе биле су уништене, а даљи отпор је био немогућ; рат је стога нагло прекинут. Филип је могао да наметне насеље јужној Грчкој, што су све државе прихватиле, са изузетком Спарте. Коринтска лига, настала као резултат, учинила је све учеснике савезницима Македоније и једни друге, са Филипом као гарантом мира. Заузврат, Филип је изабран за стратегоса (генерала) у пан-хеленском рату против Ахеменидског царства, који је дуго планирао. Међутим, пре него што је успео да преузме контролу над походом, Филип је убијен, а Македонско краљевство и одговорност за рат са Персијом прешли су уместо њега на његовог сина Александра.