Бил Клинтон
42. председник САД (1993−2001) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Вилијам Џеферсон Клинтон (енгл. ; Хоуп, 19. август 1946) био је четрдесет други председник Сједињених Америчких Држава 1992. и поново 1996. као кандидат Демократске странке. Први је амерички председник који је рођен након Другог светског рата. Претходно је био гувернер Арканзаса. Када је постао председник имао је 46 година, што га чини, након Т. Рузвелта и Џона Ф. Кенедија, најмлађим америчким председником. Као члан Демократске странке и дугогодишњи гувернер Арканзаса Бил Клинтон је након 12 година републиканске администрације постао предсједник Сједињених Држава. Након преузимања власти обећао је да ће промијенити политику сопствене странке. Удио у његовој побједи имао је програм опоравка националне економије која је посрнула за вријеме док је Џорџ Х. В. Буш био предсједник Сједињених Држава. Током Клинтоновог председништва дошло је до Рата на Косову и НАТО бомбардовања Југославије.
Бил Клинтон | |||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Име при рођењу | Вилијам Џеферсон Блајд | ||||||||||||||||||
Надимак | Бил | ||||||||||||||||||
Датум рођења | (1946-08-19)19. август 1946. (77 год.) | ||||||||||||||||||
Мјесто рођења | Хоуп, САД | ||||||||||||||||||
Држављанство | Сједињене Америчке Државе | ||||||||||||||||||
Супружник | Хилари Клинтон | ||||||||||||||||||
Политичка странка | Демократска странка | ||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
Потпис | |||||||||||||||||||
Клинтон је рођен и одрастао у Аркансасу, и похађао је Универзитет у Џорџтауну,[1] Универзитетски колеџ Оксфорд и Правну школу Јејл. На Јејлу је упознао Хилари Родам и они су ступили у брак 1975.
Након дипломирања на правном факултету, Клинтон се вратио у Аркансас и победио је на избору за државног тужиоца Арканзаса, и служио је на тој функцији од 1977 до 1979. Касније је био гувернер Арканзаса. Као гувернер, он је преобразио државни образовни систем и био председавајући Националног удружења гувернера. Клинтон је изабран за председника 1992. године, победивши тадашњег републиканског противника Џорџа Х. В. Буша. Клинтон је председавао најдужим периодом мирнодопске економске експанзије у америчкој историји. Он је потписао у закон Северноамерички споразум о слободној трговини, али није успео да спроведе у дело свој план за националну реформу здравствене заштите. На изборима 1994. Републиканска странка је први пут у 40 година добила јединствену контролу над Конгресом. Године 1996, Клинтон је постао први демократа од времена Франклина Д. Рузвелта који је изабран у други пуни мандат. Он је спровео реформу социјалне заштите и Државни програм здравственог осигурања деце, као и мере финансијске дерегулације. Током последње три године Клинтоновог председништва, Конгресна буџетска канцеларија је известила о буџетском суфициту - првом таквом суфициту од 1969. године.
У спољној политици Клинтон је наредио америчку војну интервенцију у Босанском и Косовском рату, потписао је Закон о ослобађању Ирака насупрот Садаму Хусеину, учествовао је на Самиту у кампу Дејвид 2000. да би унапредио израелско-палестински мировни процес и помогао мировни процес Северне Ирске. Његов мандат је запамћен због покушаја опозива у вези са сексуалном афером са младом активисткињом Моником Луински. Године 1998, Клинтон је опозван од стране Представничког дома, постајући други амерички председник који је опозван, након Ендруа Џонсона.[2] Опозив се заснивао на оптужбама да је Клинтон починио кривоклетство и ометање судског поступка у сврху прикривања своје афере са Моником Левински, 22-годишњом стажисткињом у Белој кући. Сенат га је ослободио и он је завршио је свој мандат.