Беседа на гори
From Wikipedia, the free encyclopedia
Беседа на гори је збирка Исусових етичких учења и изрека, прикупљена у новозаветном Јеванђељу по Матеју.[1] Излагања која се овде спомињу компилације су изрека изговорених у различитим приликама.[2]
Јеванђељу по Матеју (поглавља 5-7) преноси да је Исус читаво етичко учење изложио у једној беседи на планинском обронку пред својим ученицима и окупљеном масом. Најпознатији део Беседе на гори чине блаженства, која се налазе на самом почетку. У наставку следи молитва Оченаш, савети о неопирању злу и окретању другог образа, као и Исусова верзија Златног правила. Још су познате и изреке о „светлости света“, „не судите да вам се не суди“ и слично. Док Матеј групише Исусово учење у целине по сродности, исти материјал је код Луке разбацан по разним поглављима.[1]
Велики број научника верује да овај садржај није изнет у једној беседи, већ је по среди компилација изрека из заједничког извора, коју је извршио аутор јеванђеља ради уоквиривања Исусовог учења.[3] Матеј групише Исусово учење у пет целина, од којих је Беседа на гори права.[4] Остало су упутства ученицима, параболе о царству, упутства цркви и оштра критика писара и фарисеја.[4]
Многи хришћани Беседу на гори сматрају неком врстом коментара на Десет заповести, која приказује Исуса као истинског тумача Мојсијевог закона.[1] Беседа на гори се сматра средишњим начелом хришћанског учења и многи етички мислиоци – попут Толстоја, Гандија и Бонхефера – је сматрају основним извором хришћанског пацифизма.[1]