Берингов мореуз
From Wikipedia, the free encyclopedia
Берингов мореуз је пролаз између рта Дежњев на Чукотском полуострву у Азији и рта Принц од Велса на полуострву Аљаска у Северној Америци. Спаја Чукотско море, део Северног леденог океана, са Беринговим морем, делом Тихог океана.
Берингово море | |
---|---|
Координате | 66° 30′ С; 169° 00′ З |
Земље басена | Русија и Сједињене Државе |
Макс. ширина | 83 km (52 mi) |
Прос. дубина | −50 m (−160 ft) |
Водена површина на Викимедијиној остави |
Широк је 35—86 км, а дубок 30—50 м. Од октобра до августа покривен је пловним ледом. Средином пролази државна граница Русије и САД, као и датумска граница. У пролазу се налазе и Диомедова острва. Први га је открио и њиме прошао са севера Семјон Иванович Дежњев 1648, а 80 година касније са јужне стране Витус Беринг 1728. по коме је и добио име. На основу Берингових истраживања 1728. и 1741. Русија је засновала своје право на Аљаску. Важност му је порасла 1935. отварањем Северног морског пута.
Берингов мореуз је био предмет научне теорије да су људи мигрирали из Азије у Северну Америку преко копненог моста познатог као Берингија када су нижи нивои океана - можда резултат глечера који су закључали огромне количине воде - изложили широк део морског дна,[1] како у садашњем мореузу, тако и у плитком мору северно и јужно од њега. Овај поглед на то како су Палео-Индијанци ушли у Америку је доминантан већ неколико деценија и наставља да буде најприхваћенији. Најмање од почетка 20. века забележени су и бројни успешни прелази без употребе чамца.