Беноа Манделброт
From Wikipedia, the free encyclopedia
Беноа Манделброт (франц. ; Варшава, 20. новембар 1924 — Кембриџ, 14. октобар 2010) био је француски математичар пољског порекла.[1][2][3]
Беноа Манделброт | |
---|---|
Датум рођења | (1924-11-20)20. новембар 1924. |
Место рођења | Варшава, Пољска |
Датум смрти | 14. октобар 2010.(2010-10-14) (85 год.) |
Место смрти | Кембриџ, Масачусетс, САД |
Образовање | Lycée du Parc, Политехничка школа, Калифорнијски технолошки институт, Универзитет Сорбона |
Поље | математика |
Познат по | Манделбротовом скупу |
Званични веб-сајт | |
Беноа Манделброт је био водећи научник на пољу фракталне геометрије. Био је професор математике. Иако је измислио појам фрактал, многи делови из Фракталне геометрије природе (The Fractal Geometry of Nature) већ су пре описани од стране других математичара. Свеједно све су те теорије биле сматране изолованима, и неприродним, са неинтуитивним особинама. Манделброт их је успео ујединити у једну јединствену теорију. Такође, он је инсистирао на употреби фрактала као реалних и корисних модела за многе природне феномене, укључујући облик обала и река, структуру биљака, крвних жила и плућа; јата галаксија, Брауново кретање, цене на берзи. Манделброт сматра како су фрактали, у многочему, интуитивнији и природнији, него објекти традиционалне еуклидијанске геометрије. Као што каже у уводу фракталне геометрије природе:
Облаци нису сфере, планине нису стошци, обале нису кругови, лавеж није гладак, нити муња не путује равном линијом.