Аутономија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Аутономија, преведен са грчког језика значи: — „самозакоње“ ( — „сам“ и — „закон“). Најшире, аутономија означава самостално одређивање правила. У ужем смислу аутономија се дефинише као одређени степен самосталности мањег колективитета према већој целини, који је смештен између две крајности: потчињености и независности.[1] Аутономне организације или институције су независне или самоуправне. Аутономија се такође може дефинисати из перспективе људских ресурса, где означава (релативно висок) ниво дискреције који се даје запосленом у његовом или њеном раду.[2] У таквим случајевима, познато је да аутономија генерално повећава задовољство послом. Сматра се да самоостварени појединци делују аутономно у односу на спољна очекивања.[3] У медицинском контексту, поштовање пацијентове личне аутономије се сматра једним од многих основних етичких принципа у медицини.