Астроцит
From Wikipedia, the free encyclopedia
Астроцити (од гр. astron= звезда) су најкрупније, звездолике ћелије неуроглије са многобројним цитоплазматским наставцима који полазе са тела и могу да се секундарно гранају и кључном улогом у одржању хомеостазе ванћелијске течности.
Астроцити | |
---|---|
Детаљи | |
Идентификатори | |
Латински | Astrocytus |
MeSH | D001253 |
NeuroLex ID | sao1394521419 |
TH | H2.00.06.2.00002, H2.00.06.2.01008 |
FMA | 54537 |
Анатомска терминологија |
Такође познате под заједничким називом астроглија, карактеристичне су глијалне ћелије у облику звезде у мозгу и кичменој мождини. Они обављају многе функције, укључујући биохемијску подршку ендотелним ћелијама које формирају крвно-мождану баријеру,[1] обезбеђивање хранљивих материја нервном ткиву, одржавање екстрацелуларне равнотеже јона, регулацију церебралног крвотока и улогу у поправци ожиљака од трауме или инфекције.
Удео астроцита у мозгу није добро дефинисан; у зависности од коришћене технике бројања, студије су откриле да пропорција астроцита варира у зависности од региона и да се креће од 20% до 40% свих глија.[2] Друга студија наводи да су астроцити најбројнији тип ћелија у мозгу.[3] Астроцити су главни извор холестерола у централном нервном систему.[4] Аполипопротеин Е преноси холестерол од астроцита до неурона и других глијалних ћелија, регулишући ћелијску сигнализацију у мозгу.[4] Астроцити код људи су више од двадесет пута већи него у мозгу глодара и остварују контакт са више од десет пута већим бројем синапси.[5]