Арапска лига
From Wikipedia, the free encyclopedia
Арапска лига (арап. ) је регионална организација арапских земаља у и око северне Африке, Рога Африке и југозападне Азије. Основана је у Каиру 22. марта 1945. године, и тада ју је чинило шест чланова: Египат, Ирак, Трансјордан (преименован у Јордан 1949. године), Либан, Саудијска Арабија и Сирија. Јемен је постао члан лиге 5. маја 1945. године. Данас се састоји од 22 члана.[3]
Арапска лига جامعة الدول العربية | |
---|---|
Државе чланице приказане тамнозеленом бојом | |
Главни град | Каиро |
Службени језик | арапски |
Државе чланице | |
Владавина | |
— Генерални секретар | Ахмед Абдул Гејт |
— Председник Парламента | Али ел Дакбаши |
— Председништво Савета | Судан |
Законодавна власт | Арапски парламент |
Историја | |
Оснивање | |
— Александријски протокол | 22. март 1945. |
— Уговор о заједничкој одбрани и економској сарадњи | 18. јун 1950. |
— Велика арапска зона слободне трговине | фебруар 1997. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 13.132.327 km2 (2) |
Становништво | |
— 2022. | 462.940.089[1] (3) |
— густина | 27,17 ст./km2 |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2022. |
— укупно | 3,4 блн. $[2] (5) |
— по становнику | 6.600 |
Валута |
|
Остале информације | |
Временска зона | +0 до +4 |
Главни циљ Лиге јесте "приближавање односа међу земљама чланицама и координација међусобне сарадње, чување њихове независности и суверенитета, као и дискутовање послова и интереса арапских земаља на општи начин“.[4]
Кроз институције као што су Едукативна, културна и научна организација Арапске Лиге (ALECSO) и Савет арапског економског јединства (CAEU), Арапска лига пружа политичке, економске, културне, научне и социјалне програме осмишљене ради промоције интереса Арапског света.[5][6] игра функцију форума за земље чланице ради координације позиција њихових политика, разматрања ствари од општег значаја, смиривања арапских несугласица, и ограничавања конфликта као што је либанска криза 1958. године. Лига служи као платформа за скицирање и закључивање многих важних докумената који промовишу економску интеграцију. Пример за то јесте Повеља о заједничкој арапској економској акцији која излаже принципе привредних активности у региону.
Свака земља чланица има право на само један глас у Савету Лиге, а одлуке су важеће само за државе које су директно гласале за одређене предлоге. Сврхе Лиге 1945. године су биле оснаживање и координација политичких, културних, економских и социјалних програма чланица, као и посредство у међусобних споровима или споровима са трећом странком. Такође, потписивање уговора о Заједничкој одбрани и економској сарадњи 13. априла 1950. године обавезало је потписнике да врше координацију мера војне одбране. Почетком седамдесетих година 20. века, Економски Савет Арапске Лиге је дао предлог да се оформе Удружене арапске привредне коморе широм европских држава. Ово је водило ка, под указом Арапске Лиге бр. K1175/D52/G, одлуци арапских влада да се оформи Арапско-британска привредна комора која је за циљ имала: “промовисање, охрабривање и спровођење билатералне трговине” између арапских земаља и њиховог највећег партнера у трговини, Уједињеног Краљевства.
Арапска Лига је такође играла велику улогу у обликовању школских наставних планова, побољшавању положаја жена у арапским друштвима, промовисању интереса деце, охрабривању омладинских и спортских програма, очувању арапског културног наслеђа и подстицању културне размене између држава чланица. Покренута је и кампања описмењивања, репродукован је интелектуални рад, а такође је покренута и акција превођења модерне техничке терминологије за потребе земаља чланица. Лига охрабрује спровођење мера против криминала и злоупотребе лекова, а такође се бави и питањем радне снаге — посебно међу међу арапским радницима емигрантима.