Ампир
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ампир (франц. , у значењу царство, империја) је стил који се развио у Француској (најзначајнији представник је Жак Луј Давид) и био је заступљен између 1800. и 1830. године. Превасходно се односи на уређивање ентеријера, у којем се јављају и примењују боје (бела, црна и златна), у уметности израде намештаја, у коме се јавља дрво од ебеновине и украси од месинга, а и у одевању. Процват је доживео између 1800. и 1815. током периода Конзулата и Првог француског царства, иако је његов животни век трајао до касних 1820-их. Из Француске се проширио на већи део Европе и Сједињених Држава.[3]
У ужем смислу под ампиром се подразумева уметнички стил настао за време владавине Наполеона I (1804. – 1815) који је представљао репрезентативни класицизам. Узори уметницима овог стила били су директоар, уметност антике, пре свега доба Римског царства и стари Египат. Истиче се површинама које приањају једна на другу и јасним, једноставним контурама. Углавном симетрични декор подсећа на античке мотиве попут гирланди, ваза или ловоровог венца. Ампир је имао велики значај на целом европском континенту и тек касније га је истиснуо бидермајер.