Акутни некомпликовани пиелонефритис
From Wikipedia, the free encyclopedia
Акутни некомпликовани пијелонефритис (АНП) је запаљење бубрежних тубула и интерстицијума (бубрежне карлице, чашица и каналића) изазвано патогеним микроорганизмима, најчешће бактеријама која потичу из доњег мокраћних канала. Сврстава се у тешке инфекције горњих мокраћних путева, или тубуло-интерстицијумске нефропатије изазване инфекцијом горњих мокраћних путева.[1][2][3]
Акутни некомпликовани пиелонефритис | |
---|---|
Синоними | Kidney infection |
Патохистолошки налаз код АНП | |
Специјалности | инфективне болести, урологија, нефрологија |
Симптоми | грозница, бол у боковима, мучнина, пецкање током мокрења, често мокрење |
Узроци | бактериурија |
Фактори ризика | сексуални однос, претходне инфекције уринарног тракта, дијабетес, структурни проблеми уринарног тракта, употреба спермицида |
Дијагностички метод | заснована на симптомима и подржана анализом мокраће |
Слична обољења | ендометриоза, инфламаторна болест карлице, камен у бубрегу |
Превенција | Мокрење након секса, пијење довољно течности |
Лекови | Антибиотици (ципрофлоксацин, цефтриаксон) |
Фреквенција | 3 случаја на 1.000 пацијента годишње |
Клинички се манифестује фебрилним стањем и мање или више израженим знацима системске инфекције, уз одсуство било каквих анатомских малформација мокраћних путева и одсуство других патолошких процеса (бубрежник камена, циста, рака, рефлукса, хидронефроза), трудноће, или податка о ранијим операцијама уротракта, као и одсуство имунокомпромитованог стања или имуносупресивне терапије. У типичним случајевима, знаци и симптоми који се јављају у прва 24 сата укључују бол у слабини различитог интензитета, слабост, грозницу и укоченост, а могу бити присутни и дисурија, мучнина и повраћање. Физикални преглед открива бол у слабинама при перкусијама, а код неких пацијената и осетљивост доњег трбуха узрокован циститисом који је претходио пијелонефритису.[4]
Дијагноза се поставља на основу, узорк мокраће и уринокултуре, које треба узети пре почетка лечења, а код особа примљених у болницу треба урадити и хемокултуре. Леукоцитурија је скоро увек присутна а уринокултуре су позитивне код 90% пацијената (типично откривајући бактериурију ≥105/мЛ бактерија које формирају колоније). Радиолошке методе треба размотрити ако или када дијагноза није коначна, а грозница траје >48 сати док је пацијент све време на одговарајућој терапији антибиотиком а се клиничко стање пацијента погорша током лечења или пацијент има понављајућу епизоду акутног пијелонефритиса.[4]
Интравенску или интрамускуларну терапију треба модификовати у складу са резултатима мокраће и хемокултуре. Ако се температура повлачи и јавља се клиничко побољшање (обично у року од 72 сата), требало би започети терапију оралним антимикробним агенсом одабраним на основу микробиолошких резултата (лек се може разликовати од интравенозног лека).[4]