Акира Куросава
Јапански филмски редитељ / From Wikipedia, the free encyclopedia
Акира Куросава (јап. , транслит. ; Омори, Токио, 23. март 1910 — Сетагаја, Токио, 6. септембар 1998) био је јапански филмски режисер, сценариста и продуцент. Сматра се једним од најзначајнијих личности из света филма.[1] Током каријере, која је трајала 57 година, режирао је 30 филмова.[2]
Акира Куросава | |||||
---|---|---|---|---|---|
Пуно име | Акира Куросава | ||||
Датум рођења | (1910-03-23)23. март 1910. | ||||
Место рођења | Омори, Токио, Јапанско царство | ||||
Датум смрти | 6. септембар 1998.(1998-09-06) (88 год.) | ||||
Место смрти | Сетегаја, Токио, Јапан | ||||
Занимање |
| ||||
Активни период | 1936–1993 | ||||
Потпис | |||||
Веза до -а | |||||
|
Због сложености ауторске личности, којом надмоћно надвладава сложене распоне разнородних драмских структура, на западу је назван Шекспиром савременог филма, док је у домовини добио надимак император. Куросава је неоспорно један од снажнијих и оригиналнијих аутора јапанске и светске кинематографије. Јединствену тему свога стваралаштва Куросава одређује питањем „зашто људи не могу срећније да живе заједно?“. [3] Филмом је почео да се бави 1936. године, након кратког периода током којег се бавио сликарством. После неколико година рада као асистент режисера и сценаристе, режира свој први филм 1943. године – Санширо Сугата. После рата, режира филм Пијани анђео који је критика добро примила. У том филму први пут се појављује Тоширо Мифуне, глумац који ће касније обележити многе Куросавине класике. Овим филмом Куросава се учвршћује у Јапану као један од најзначајнијих режисера. Тоширо Мифуне и Куросава су сарађивали у 15 филмских пројеката.
Рашомон[4], премијерно приказан у Токију августа 1950. године, у којем се такође појављује Тоширо Мифуне, постао је на изненађење свих добитник „Златног лава“ на Филмском фестивалу у Венецији 10. септембра, 1951. године. Након овог признања филм је приказан у Европи и Северној Америци. Како комерцијални тако и критички успех филма Рашомон, отворио је врата западне кинематографије и западног тржишта за „јапанске“ филмове, што је довело до међународног признања и других филмских стваралаца из Јапана.
Током педесетих и раних шездесетих година 20. века, Куросава је снимио неколико филмова, као што су Живети из 1952, Седам самураја из 1954. и Телесна стража из 1961. године.
Након што је средином шездесетих година 20. века настао нешто мање успешан стваралачки период код Куросаве, осамдесете године 20. века су донеле још два класика у виду филмова Кагемуша и Ран.[3] [тражи се извор]
За филм „Кагемуша“ награђен је по други пут „Златним лавом“ на Филмском фестивалу у Венецији, често бива награђиван и на осталим престижним филмским фестивалима, мада нешто ређе у самом Јапану.
Године 1990. добио је Оскара за животно дело. Данас, влада мишљење да је Куросава највећи филмски уметник са простора Азије, и један од највећих филмских стваралаца у свету.[5]