Абдул Азиз
From Wikipedia, the free encyclopedia
Абдул Азиз (тур. ; Истанбул, 8. фебруар 1830 — Истанбул, 4. јун 1876) био је 32. османски султан и у исто време калиф ислама. Његов отац био је Махмуд II. Наследио је брата Абдулмеџида I након његове смрти 1861. године[1] и био на власти све до свргавања од стране државних званичника крајем маја 1876. године.[2] Умро је 4 дана касније извршивши самоубиство, мада многи тврде како је убијен. Реформе су спроводили Мехмед- паша и Фауд-паша, који су били прослављени у историји османског царства. У царству није било проблема све до њихове смрти 1875. године, када је држава прогласила банкрот. Био је једини султан који је ишао у званичне посете иностранству. Обишао је Египат, Немачку, Француску и Велику Британију. Нико од његових наследника (Мурат V, Абдул Хамид II, Мехмед V Решад и Мехмед VI Вахдедин) нису покушавали да дођу до престола све до његове смрти.
Абдул Азиз | |
---|---|
Пуно име | Абдул Азиз од Махмуда |
Датум рођења | (1830-02-08)8. фебруар 1830. |
Место рођења | Истанбул, Османско царство |
Датум смрти | 4. јун 1876.(1876-06-04) (46 год.) |
Место смрти | Истанбул, Османско царство |
Супружник | Хајрандил султанија, Neşerek (Nesrin) Haseki Kadın Efendi, Dürr-i Nev Kadın Efendi |
Потомство | Абдулмеџид II, Esma Sultan, Nazime Sultan, Јусуф Изедин ефендија |
Родитељи | Махмуд II Пертевнијал |
Династија | Османска династија |
32. Султан Османског царства | |
Период | 1861 — 1876. |
Претходник | Абдулмеџид I |
Наследник | Мурат V |