Џини коефицијент
From Wikipedia, the free encyclopedia
Џини коефицијент (енгл. ) представља најчешће коришћену меру дисперзије, а користи се као мера неједнакости прихода, неједнакост дистрибуције или расподеле богатства. Генерално, показује се концентрација тржишта, а коефицијент је произашао из Лоренцове криве дистрибуције. Вредности му се крећу између 0 и 1, где низак Џини коефицијент представља једнаку расподелу прихода или богатства, а висок Џини коефицијент представља неједнаку расподелу.[1] Италијански статистичар и социолог Корадо Џини је измислио и први објавио Џини коефицијент 1912. године[2] у свом раду Варијабилност и променљивост (итал. ).[3][4]
У случају апсолутне једнакости Џини коефицијент има вредност 0 и тада сви имају тачно исти приход. Док у случају апсолутне неједнакости, Џини коефицијент има вредност 1, односно једна особа има све приходе, а остали немају приходе.[5][6] Теоретски је могуће да вредност Џини коефицијента буде и већа од 1, уколико су приходи неке особе имају негативан приход осталих.
Постоје проблеми при објашњењу Џини коефицијента. Демографска структура треба да се узме у обзир. Државе са старијом структуром, или где постоји високи наталитет, доживљавају скок Џини коефицијента.[7]