Јужни поларник
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јужни поларник или Антарктички поларни круг је један од пет најважнијих паралела које обележавају мапе Земље. Налази се на географској ширини од 66° 33' 39" јужно од екватора (у 2000. години). За све у оквиру Антарктичког поларног круга постоји бар један пун дан обданице током зимске краткодневице и бар један период од 24 сата ноћи током летње дугодневице. То значи да постоји бар један дан у ком Сунце не залази и бар један дан током ког Сунце не излази. То се дешава због нагиба Земље од 23,5 угаоних степени, па је током летње дугодневице јужна поларна област ван домашаја Сунца, као и обратно, током зимске краткодневице.
Простор јужно од овог круга је познат као антарктичка зона, а непосредно северно од њега је јужна умерена климатска зона. Континент Антарктик ствара копнени масив који поркива велики део простора у оквиру антарктичког поларног круга.
Положај антарктичког круга није фиксан и тренутно се простире на 66°33′49.4″ јужно од екватора.[1] Ова цифра може бити донекле нетачна јер не дозвољава ефекте астрономске нутације, која може бити и до 10″. Његова географска ширина зависи од аксијалног нагиба Земље, који флуктуира у границама већим од 2° током периода од 41.000 година, због плимских сила које су резултат орбите Месеца.[2] Сходно томе, Антарктички круг тренутно плута ка југу брзином од око 14,5 m (48 ft) годишње.