Јосиф
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пророк Јосиф (хебр. , арап. [ или ], хебр. ;[1] стандард: Yōsef, тиберијски: Yōsēp̄; алтернативно: יְהוֹסֵף,[2][3] досл. 'Yahweh додаће'; стандард: Yəhōsef, тиберијски: Yо̆hōsēp̄;[4] арап. ; стгрч. ) био је једанаести од дванаест синова Јаковљевих. Према сведочанству Светог писма Старога завета његова браћа су га због љубоморе као веома младог продали у робље.[1] Као роб је био одведен у Египат, где је након неког времена примљен на двор египатског фараона који га је поставио за управника краљевства и учинио најмоћнијим и најутицајнијим у Египту.
Датум рођења | 1562. п. н. е.[тражи се извор] |
---|---|
Место рођења | Haran |
Датум смрти | 1452. п. н. е.[тражи се извор] |
Место смрти | Египат |
Место укопа | Јосифов гроб, Наблус 32° 12′ 47″ С; 35° 16′ 58″ И |
Композиција приче се може датирати у период између 7. века пре нове ере и треће четвртине 5. века п. н. е., што је отприлике период у који научници датирају Књигу Постања.[5] У рабинској традицији, он се сматра претком другог Месије званог „Машијах бен Јосеф“, који ће водити рат против сила зла заједно са Машијах бен Давидом и погинути у борби са непријатељима Бога и Израела.[6]