Цислајтанија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Цислајтанија, [б 1] официјално Кралства и земји застапени во Царскиот совет (германски: [Die im Reichsrat vertretenen Königreiche und Länder] Error: {{Lang}}: text has italic markup (help)) — северниот и западниот дел на Австроунгарија, Двојната монархија создадена според компромисот од 1867 година за да се разликува од Транслејтанија (т.е. унгарските Земји на круната на Свети Стефан источно од реката Лајта). Ова име за регионот било вообичаено, но неофицијално.
Кралства и земји претставени во Царскиот совет | ||||||
[Die im Reichsrat vertretenen Königreiche und Länder] Error: {{Lang}}: text has italic markup (help) (германски) | ||||||
дел од Австроунгарија | ||||||
| ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
| ||||||
Гесло Indivisibiliter ac Inseparabiliter "Неделиво и Неразделно" | ||||||
Химна нема Царска химна Gott erhalte, Gott beschütze / Unsern Kaiser, unser Land!code: de is deprecated Боже чувај го нашиот крал, нашата земја! | ||||||
Цислајтанија (розево) во Австроунгарија, останатите делови се Транслајтанија (зелено) и Босна и Херцеговина (сина) | ||||||
Главен град | Виена | |||||
Јазици | Германски, Словенски, Чешки, Полски, Хрватски, Српски, Јидиш, Украински, Романски, Италијански | |||||
Вероисповед | Римокатоличка, Протестантизам, Источно православие, Јудаизам | |||||
Уредување | Уставна монархија | |||||
Цар | ||||||
- | 1867–1916 | Франц Јосиф | ||||
- | 1916–1918 | Карл I | ||||
Премиер | ||||||
- | 1867–1871 | Фридрих Фердинанд фон Бојст (прв) | ||||
- | 1918 | Хајнрих Ламаш (последен) | ||||
Законодавство | Царски совет | |||||
- | Горен дом | Дом на лордовите | ||||
- | Долен дом | Дом на пратениците | ||||
Историски период | Нов империјализам | |||||
- | Компромис од 1867 година | 30 март 1867 | ||||
- | Распуштање на Австроунгарија | 31 октомври 1918 | ||||
- | Декларација на Шенбрун | 11 ноември 1918 | ||||
- | Аболиција на монархијата | 12 ноември 1918 | ||||
Валута |
| |||||
Главниот град на Цислајтанија бил Виена, резиденција на австрискиот цар. Територијата имала население од 28.571.900 жители во 1910 година. Се состоела од Предарлска на запад до Кралството Галиција и Лодомерија и Војводството Буковина (денес дел од Украина и Романија) на исток, како и од Кралството Бохемија на север до Кралството Далмација (денес дел на Хрватска) на југ. Ги сочинувал сегашните држави Австрија (освен Градиште), како и повеќето територии на Чешка и Словенија (освен Прекмурје), јужна Полска и делови од Италија (Трст, Горица, Тарвизио, Трентино и Јужен Тирол), Хрватска (Истра, Далмација), Црна Гора (Которски Залив), Романија (Јужна Буковина) и Украина (Северна Буковина и Галиција).