Бензен
хемиско соединение / From Wikipedia, the free encyclopedia
Бензен е органско хемиско соединение со молекулска формула C6H6. Молекулата на бензенот е составена од шест јаглеродни атоми споени во рамен прстен со по еден атом на водород прикачен на секој. Бидејќи содржи само атоми на јаглерод и водород, бензенот е класифициран како јаглеводород.[15]
| |||
Просторно пополнувачки модел | |||
Други називи Бензол (historic/German) | |||
Назнаки | |||
---|---|---|---|
71-43-2 Ок | |||
ChEBI | CHEBI:16716 Ок | ||
ChEMBL | ChEMBL277500 Ок | ||
ChemSpider | 236 Ок | ||
EC-број | 200-753-7 | ||
3Д-модел (Jmol) | Слика | ||
KEGG | C01407 Ок | ||
PubChem | 241 | ||
RTECS-бр. | CY1400000 | ||
| |||
UNII | J64922108F Ок | ||
Својства | |||
Хемиска формула | |||
Моларна маса | 0 g mol−1 | ||
Изглед | Безбојна течност | ||
Мирис | сладок ароматичен | ||
Густина | 0.8765(20) g/cm3[2] | ||
Точка на топење | |||
Точка на вриење | |||
1.53 g/L (0 °C) 1.81 g/L (9 °C) 1.79 g/L (15 °C)[3][4][5] 1.84 g/L (30 °C) 2.26 g/L (61 °C) 3.94 g/L (100 °C) 21.7 g/kg (200 °C, 6.5 MPa) 17.8 g/kg (200 °C, 40 MPa)[6] | |||
Растворливост | Растворлив во алкохол, CHCl3, CCl4, диетил етер, ацетон, оцетна киселина[6] | ||
Растворливост во етандиол | 5.83 g/100 g (20 °C) 6.61 g/100 g (40 °C) 7.61 g/100 g (60 °C)[6] | ||
Растворливост во ethanol | 20 °C, раствор во етанол: 1.2 mL/L (20% v/v)[7] | ||
Растворливост во acetone | 20 °C, раствор во ацетон: 7.69 mL/L (38.46% v/v) 49.4 mL/L (62.5% v/v)[7] | ||
Растворливост во диетилен гликол | 52 g/100 g (20 °C)[6] | ||
log P | 2.13 | ||
Парен притисок | 12.7 kPa (25 °C) 24.4 kPa (40 °C) 181 kPa (100 °C)[8] | ||
Конјуг. киселина | Бензениум[9] | ||
Конјуг. база | Бензидин[10] | ||
UV-vis (λmax) | 255 nm | ||
Магнетна чувствителност (χ) |
−54.8·10−6 cm3/mol | ||
Показател на прекршување (nD) | 1.5011 (20 °C) 1.4948 (30 °C)[6] | ||
Вискозност | 0.7528 cP (10 °C) 0.6076 cP (25 °C) 0.4965 cP (40 °C) 0.3075 cP (80 °C) | ||
Структура | |||
Геометрија на молекулата | Планарано тригонална | ||
Диполен момент | 0 D | ||
Термохемија | |||
Ст. енталпија на формирање ΔfH |
48.7 kJ/mol | ||
Ст. енталпија на согорување ΔcH |
-3267.6 kJ/mol[8] | ||
Стандардна моларна ентропија S |
173.26 J/mol·K[8] | ||
Специфичен топлински капацитет, C | 134.8 J/mol·K | ||
Опасност | |||
Безбедност при работа: | |||
Главни опасности |
потенцијално канцероген, запалив | ||
GHS-ознаки: | |||
Пиктограми |
[11] | ||
Сигнални зборови |
Опасност | ||
Изјави за опасност |
H225, H302, H304, H305, H315, H319, H340, H350, H372, H410[11] | ||
Изјави за претпазливост |
P201, P210, P301+P310, P305+P351+P338, P308+P313, P331[11] | ||
NFPA 704 | |||
Температура на запалување | {{{value}}} | ||
497.78 °C (928.00 °F; 770.93 K) | |||
Граници на запалливост | 1.2–7.8% | ||
Смртоносна доза или концентрација: | |||
LD50 (средна доза) |
80,8 mg/kg (стаорец, орално)[12] | ||
LCLo (најниска објавена) |
44,000 ppm (rabbit, 30 min) 44,923 ppm (dog) 52,308 ppm (cat) 20,000 ppm (human, 5 min)[13] | ||
NIOSH (здравствени граници во САД): | |||
PEL (дозволива) |
TWA 1 ppm, ST 5 ppm[14] | ||
REL (препорачана) |
Ca TWA 0.1 ppm ST 1 ppm[14] | ||
IDLH (непосредна опасност) |
500 ppm[14] | ||
Безбедносен лист | HMDB | ||
Дополнителни податоци | |||
Ок(што е ова?) (провери) Освен ако не е поинаку укажано, податоците се однесуваат на материјалите во нивната стандардна состојба (25 °C, 100 kPa) | |||
Наводи |
Бензенот е природна состојка на нафтата и е една од елементарните петрохемикалии. Поради цикличните континуирани пи врски помеѓу јаглеродните атоми, бензенот е класифициран како ароматичен јаглеводород. Бензенот е безбојна и многу запалива течност со сладок мирис и делумно е одговорен за аромата на бензинот. Се користи првенствено како прекурсор за производство на хемикалии со посложена структура, како што се етилбензен и кумен, од кои годишно се произведуваат милијарди килограми. Иако бензенот е главна индустриска хемикалија, тој наоѓа ограничена употреба во производите за широка потрошувачка поради неговата токсичност.