Зумруд
Берилалъул тайпадул гӀурччинаб кьералъул минерал, хирияб гамачӀ / From Wikipedia, the free encyclopedia
Зумруд — хирияб гамачӀ ва берил минералалъул вариант (Be3Al2(SiO3)6), гъорлӀ бугеб хромалъул ва, цо-цо, ванадиялъул сатаб къадар букӀиналъ, жиндир гӀурччинаб ккьер бугеб.[2] Берилалъул къвакӀи буго 7.5–8 Могьсил шкалаялда рекъон.[2] ГӀемерисел зумрудазул буго борхатаб къадар гъорлӀжалазул,[3] гьединлъидал гьезул щулалъи (бек-бекиялде къвакӀи) классификатуна аслияб къагӀидаялъ мискинаб хӀисабалда. Зумруд ккола циклосиликат.
Зумруд | |
---|---|
ГӀаммаб | |
Категория | Берилалъул вариет |
Формула (такрараб цвел) | Be3Al2(SiO3)6 |
Кристаллияб система | Гьексагоналияб (6/m 2/m 2/m) Сверухъ. группа: P6/mсc |
Space group | (6/m 2/m 2/m) – дигьексагоналияб дипирамидалияб |
Цвелаб къотӀеллъи | a = 9.21 Å, c = 9.19 Å; Z = 2 |
Идентификация | |
Молекулярияб масса | 537.50 |
Кьер | ГӀурччинал |
Кристаллияб гьабит | Массивиялдаса лъикӀ Кристаллялде |
Регъел | [0001]-лъ камилаб-гуреб |
Фрактура | Конхоидалияб |
Могьсил шкалаялда къвакӀи | 7.5–8 |
КунчӀи | ЦӀерхӀалаб |
ХӀучч | ХъахӀаб |
Каркари | Каркараралдаса бецӀалде |
ГӀахьалаб гъункел | Гьоркьохъеб 2.76 |
Оптикиял хасиятал | Униаксиалияб (−) |
Рефракциялъул индекс | nω = 1.564–1.595, nε = 1.568–1.602 |
Бирефракция | δ = 0.0040–0.0070 |
Ултрафиолет флуоресценция | ГьечӀо (фрактураялде ккарал цогидазул букӀине бегьула, амма жибго зумрудалъул букӀунаро) |
РегӀелал | [1] |
Ферсманил классификациялда рекъон зумруд, алмасалдаги, сапфиралдаги, рубиналдаги, хризобериллалдаги, александриталдаги, къиматаб шпинелалдаги, эвклазалдаги цадахъ, ккола тӀоцебесеб тартибалъул хирияб гамачӀлън.
Изумрудалъул кудалъул бетӀераб критерий ккола гьелъул кьер, ва хадуб — тӀокӀкӀен. Идеалияб зумруд ккола токӀкӀараб гамачӀ, цохӀалалаб гвангъараб кьерги бугеб. ЧӀахӀиял дефектикъал, жидер чӀухӀаб тонги 5 караталдаса массаги бугел зумрудал алмасаздасаги хирияллъун рикӀкӀуна.