Демократия
From Wikipedia, the free encyclopedia
Демократия (н.-грек δημοκρατίαcode: grc is deprecated , dēmos 'халкъ' ва kratos 'нухмалъи'[1]) — хӀукуматалъул форма, жинда жаниб халкъалъул ихтияр бугеб гьоркьор лъезе ва къабул гьаризе къанункьеялъулал хӀукмаби ("битӀараб демократия"), яги гьеб иш гьабилъе хъулухъчагӀи рищизе ("репрезентативияб демократия"). Демократиялъул бокӀонганчӀида гъорлӀ руго данделъиялъул эркенлъи, ассоциациялъул эркенлъи, милкалъул ихтиярал, диналъул ва каламалъул эркенлъи, гъорлӀлъи ва ращалъи, ватӀанчилъи, жидее нухмалъулезул разилъи, рищиялъул ихтиярал, аслу гьечӀого хӀукуматалъ гӀумрудал ихтияраздаса ва эркенлъиялдаса махӀрум гьариялдаса эркенлъи, ва гьединго дагьбутӀабазул эркенлъи.
Демократия абураб бичӀчӀел гӀезегӀан цебетӀуна заман бахъанагӀан. Гьелъул байбихьул форма букӀана битӀараб демократия. Жакъа къоялъ демократиялъул бищун гӀаммаб форма буго репрезентативияб (вакиллъулаб) демократия, гьениб халкъалъ, жидерго цӀаралдаса нухмалъи гьабизе, рищула хӀукуматалъул хъулухъчагӀи парламентияб яги президентияб демократиялда.[2]